Hotel „Moskva“ – zdanje koje je imalo čast da ga otvori kralj Petar

„Moskvu" otvorio Kralj lično

Ovo velelepno zdanje otvorio je kralj Petar Prvi Karađorđević 14. januara 1908. godine. Na svečanosti otvaranja svirao je Orkestar kraljeve garde, a gosti su bili najznačajniji ljudi tog vremena.

Od Indire Gandi do Breda Pita

Za više od sto godina rada, verovatno s razlogom, hotel „Moskvu“ posetilo je više od 45 miliona ljudi. Među njima su brojne poznate ličnosti: Albert Ajnštajn, Ana Pavlova, Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Rej Čarls, Robert De Niro, Bred Pit, Maksim Gorki, Kirk Daglas, Majkl Daglas, Mila Jovović, Lučano Pavaroti...

Predsednički apartman nosi ime Alberta Ajnštajna, koga je u Srbiju dovela supruga Mileva Marić, poreklom sa naših prostora.

Poseban sto za Andrića

Nobelovac Ivo Andrić je u kafeteriji hotela „Moskva“ imao svoj sto. Voleo je da sedi sam, a posluživali su mu blagu domaću kafu sa ratlukom. Pošto je dobio Nobelovu nagrade za književnost 1961. godine, privlačio je veću pažnju, pa je svoj stalni sto zamenio drugim, intimnijim - na galeriji.

Moskva šnit

Brend među slatkišima je Moskva šnit, torta koje se po originalnom receptu pravi jedino u hotelu „Moskva“. Recepturu od nežnog belog krema, višanja, ananasa i breskvi kreirala je 1974. godine, tadašnja šefica poslastičarnice „Moskva“ Anica Džepina.

Renoviranje i detalji

Rekonstrukcija hotela počela je 2009. godine. Kvalitetan nameštaj i karakterističan enterijer iz prošlog veka zadržan je u svim hotelskim prostorijama. Sobe su opremljene rasvetom iz Češke i Italije, i keramikom iz Španije.

Najzanimljivije je da su, na sreću, originalni elementi fasadne plastike poručivani su iz fabrike iz Pečuja, gde postoje originalni kalupi koji su sačuvani. U predsedničkom apartmanu nalaze se originalni komadi nameštaja sa dvora srpske dinastije Obrenović.

Prva „grinfild“ investicija

Izgradnja „Moskve“ ostaće zabeležena kao prva „grinfild“ investicija tog tipa u Srbiji. Izgradilo ga je rusko osiguravajuće društvo "Rosija" pa je to najpre bila poslovna zgrada sa kafanom, kancelarijama i sobama. U gostionici je do 1947. bio smešten i deo „Poštanske štedionice“.

Tokom Drugog svetskog rata u njemu se nalazio glavni štab Gestapoa za jugoistočnu Evropu. Na ovom mestu osnovan je Olimpijski klub Srbije, sada olimpijski komitet pa je i jedna soba posebno pripremljena i označena rekvizitima koji pripadaju olimpizmu i nosi naziv Olimpijska.