Ženske priče ispisivane na košuljama

Oduvek su žene veštim pokretima i koncima različitih boja, na košuljama ispisivale svoje priče. Ukrašavale su ih za sve ukućane, uglavnom za svečane prilike, na istkanim platnima od prirodnih materijala. 

„Najvećim delom platno je od konoplje, ali ima od lana, ima od pamuka, a ima i od svile. Poznato je, kazati da su stare čačanske porodice gajile sviilenu bubu i da su sami ljudi proizvodili svilu, da su je tkali i od toga su izrađivali i peškire, kao i košulje“, rekla je Snežana Šaponjić Ašanin, autorka izložbe.

Na košuljama iz čačanskog kraja puno je veza sa cvetnim i geometrijskim ornamentima. One iz ivanjičkog i sjeničkog kraja, ukrašene su uglavnom vezom sa perlicama.

„Ovde su eksponati uglavnom iz Moravičkog okruga ali ima i šire. Znači ovo je suživot i starih Čačana i onih koji su došli u Čačak da žive i sa sobom doneli deo svoje kulture. Košulje su uglavnom stare od sredine devetnaestog pa do sredine dvadesetog veka“, dodala je Snežana.

Među skoro stotinu košulja sa različitim motivima i načinima ukrašavanja u bogatoj  Etnološkoj zbirci Čačanskog muzeja jedna se posebno izdvaja.

„Ta košulja je pripadala supruzi Sinan-paše koji je, on je predao ključeve Beograda knezu Mihailu. Tako da ta košulja je ovde kod nas, u našoj zbirci, ona je izložena i to nam je jedan od najvrednijih ekponata što se tiče samo košulja“, izjavila je Snežana.

Izvezene košulje, čuvajući priče o prošlosti govore i o ljubavi, trudu i strpljenju kod svakog boda, veštini ženskih ruku, pa i o običajnom i magijskom značaju tog odevnog predmeta.