Pušenje kao turistička atrakcija

Kafana. Mesto ucrtano na mapi gotovo svakog turiste prilikom posete Srbiji. Ovde se osim u jelu i piću, nesmetano i gratis može uživati i u duvanskom dimu. Naravno ko je ljubitelj. Ko nije, za njega će se tek u ponekoj kafani naći nepušački kutak.

„Mislim da baš upotpunjava doživljaj i da im ne smeta, jer nikad nisam imala pritužbu na mejlu ili društvenoj mreži da su zadimljene prostorije“, kaže Milica Petković iz restorana „Tri šešira“.

Za jedne, okruženost duvanskim dimom – raj, za druge – pakao. To dobro zna Jelena Stanković, koja već deceniju i po Srbijom krstari sa turistima. Najčešće sa Skandinavcima, a povremeno i sa Amerikancima, Englezima i Australijancima. Evo šta kvari njihov utisak o zemlji.

„Nebitno da li smo u nekom kafiću, restoranu, na večeri ili na ručku, smeta im što se puši. Nisu oni u osnovi protiv pušenja, mnogi i jesu, ali smatraju da ljudi koji puše treba da izađu napolje, da treba da poštuju nepušače, decu koja sede u tom lokalu. Takođe misle da ako to sada ne utiče, u budućnosti će sigurno negativno uticati na imidž Srbije“, ističe Stankovićeva.

A deo imidža za sada je to da nakon dobrog jela, usledi pokoja čaša alkohola, a uz to obavezno i cigareta. I da vas niko ne gleda popreko, jer pušite u kafani. To se podrazumeva. Međutim, ima i onih koji se ne uklapaju u tu sliku.

„Recimo, Skandinavci kada dođu oni svi izlaze napolje i puše. Ukoliko sam slučajno u restoranu kažem im da nije problem da puše u restoranu, ali nema šanse, oni puše napolju“, napominje Petkovićeva.

Gostima iz regiona ne smeta dim

Za razliku od njih, Bugari isključivo traže kafane u kojima je dozvoljeno pušenje, kažu ugostitelji. Stolovi bez pepeljara ne dolaze u obzir ni ostalim komšijama. Naročito Bosancima, Hrvatima i Makedoncima.

Iako je uvreženo mišljenje da jedni u duvanu uživaju, a da drugima dim smeta – u komisiji za kontrolu duvana ističu da je duvanski dim štetan za sve.

„Nikome ne koristi, ni ugostiteljskom sektoru ne koristi, jer nema tu neke velike ekonomske dobiti. Sve zemlje u svetu koje su zabranile pušenje potvrdile su i dokazale da je ugostiteljski sektor u pozitivnom razvoju i dobiti kako su zabranili pušenje“, ističe dr Ika Pešić iz Republičke stručne komisije za kontrolu duvana.

Iako je prema sadašnjem zakonu o zaštiti stanovništa od izloženosti duvanskom dimu, predviđeno da ugostiteljski objekti imaju odvojene delove za pušače i nepušače, u praksi to često nije slučaj.

Zbog toga je Komsija za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja pre četiri godine inicirala izmene i dopune zakona, kojima bi trebalo da se potpuno zabrani pušenje u zatvorenom prostoru. Ukoliko se to desi, kako će se provesti ugostitelji, a kako turisti?

„Ja iskreno mislim po onoj dobroj staroj – koga nema bez njega se može. Tačnije – čega nema bez toga se može, tako da mislim da bismo isto radili“, smatra Petkovićeva.

Turistički vodič Jelena Stanković misli da bi se možda u početku odluka o potpunoj zabrani pušenja odrazila na ljude koji dolaze iz bivših jugoslovenskih država, jer se tamo puši porpilično.

Dok se izmene zakona ne usvoje, pušači u Srbiji mogu da uživaju bez problema i bez brige da će ove hladne dane provesti smrzavajući se ispred lokala.

U jednom beogradskom restoranu u boemskoj četvrti u kome je ekipa RTS-a snimala ovu priču deo za nepušače bio je potpuno prazan. Mnogi bi to pripisali slobodi koju pušači uživaju u Srbiji, bez obzira na to da li su domaćini ili turisti.

Međutim, u razgovoru sa onima koji gotovo svakodnevno turiste upoznaju sa Srbijom pokazalo se da pušenje nije brend Srbije i da duvanski dim ne privlači baš sve strance.