Rabadžijski zanat – samo za najupornije

Iz zlatiborske Jablanice pogled seže i do vrhova Durmitora. Centar sela, u kojem se leti održava seoski višeboj, krasi i drvena skulptura, slična onoj u centru najposećenijeg turističkog centra.

Na Zlatiboru je skulptura urađena na osnovu fotografije iz prošlog veka. A ova u Jablanici po rabadžiji koji je još radi.

„Pa živ sam i zdrav sam, hvala Bogu i prav. A digli mi ovi Turistička organizacija neki spomen drveni, što je zanimljivo“, kaže Milojko Udovičić Šiš, rabadžija sa Zlatibora.

Četiri decenije Milojko je rabadžija. Najteže je zimi kada po snegu i mrazu do šume pešači i po nekoliko sati.

Tek tada započinje prevlačenje balvana, a uprkos umoru, kući se vraća istom stazom.

„Snijeg pada, kitina za vrat, volovi mokri. Eto da bi se taj neki dinar zaradio, da se preživljava. More da se živi i bez ovoga, ali eto, mi smo to tako naučili“, dodao je Milojko.

Među mlađim rabadžijama je njegov kolega Milan Didanović, sa kojim radi po šumama i deli promene godišnjih doba. Nedavno su na tridesetak metara imali blizak susret sa medvedom.

„U, kako sam ga ugledao, ja sam stao. Stao je i on, glava je porasla ko Tornik naš, što kaže. Kažu ko naš Tornik, e posle smo uvikli. Imamo neku štenad, za nama idu. Kad su štenad uz volove, medved je tuj blizu, a čim štenad malko krenu po ovoj šumi, traže zeca, tamo vamo, nema medveda“, ispričao je Milan Didanović Kreja, rabadžija sa Zlatibora.

Pesmom i humorom kažu teraju umor, a sa Zlatiborom u srcu, vredno rade.