Da li je decembar drugi septembar?

Malo je onih koji bi u decembru rekli da ništa ne kupuju nego da štede za iduću godinu. Jer da ih je mnogo, tržni centri ne bi imali rekordnu posećenost baš u poslednjem mesecu godine. Ako jedan beogradski tržni centar mesečno poseti oko milion ljudi, u decembru je taj broj i do tri puta veći. A evo šta se tada najviše kupuje.

„Kada govorimo o kategorijama proizvoda to su uglavnom dečje radnje, zato što veliki broj komapnija i roditelji kupuju poklone mališanima za praznike, zatim sledi kategorija koja se odnosi na zimsku garderobu, na kapute, na odeću, obuću i krupnije komade za koje ljudi očekuju da su na novogodišnjim sniženjima i te veće kupovine obavljaju pred Novu godinu“, kaže Nevana Martinović pi-ar menadžerka tržnog centra. 

Zato su Crni petak decembra poslednja tri dana meseca. Ovih dana, ali i tokom celog decembra i kasiri u marketima imaju više posla nego inače, jer je prodaja prehrambenih proizvoda povećana za 40 odsto. Međutim, osim onoga što se mora – hrane, kupuje se i ono što dodatno zagreva atmosferu – novogodišnji ukrasi i pokloni. Zbog velikih troškova mnogi su skloni da decembar porede sa septembrom.

„Ipak se manje troši u septembru jer je tu uhvaćena jedna kategorija ljudi, osnosno potrošača koji su roditelji i to je nešto što vi morate da izdvojite hteli – ne hteli, a decembar nosi sa sobom praznično raspoloženje, tu su slave, tu je Nova godina i onda ljudi vole da troše na takve stvari tako da je to i mnogo veći obim i mnogo veći trošak nego u septembru“, objašnjava Maja Anokić iz Centra potrošača Srbije.

Ne moramo, ali želimo da kupujemo

Prodavci vrlo dobro znaju kako da pojačaju našu želju za prazničnom kupovinom.

„Kao neka blaga stimulacija, kao neka sredstva da koriste, prosto svuda vas bombarduju to jeste neka vrsta marketinga tog potrošačkog da nas svuda bombarduju, da nas guraju u to 'sad su praznici i sad morate da kupujete'. To onako može da okine jedan zavisnički opsesivni način kupovine. Svi smo blago povišenog raspoloženja, sve šljašti, svuda su neki popusti“, istakla je Branislava Pavlović, psiholog.

Da ne biste podlegli zvuku zvončića i sjaju ukrasa najbolje bi bilo da sebi ne dajete previše povoda za izlazak. Bar tako kažu psiholozi. To je jedina brana od impulsivno-opsesivne kupovine.

„Ima jedan zgodan savet za tu opsesivnu kupovinu – nemoj da kupiš tog trenutka, razmisli i ukoliko i za dva dana želiš ili misliš da ti je potrebno, idi pa kupi. Ne kupuj automatski zato što je nešto slatko upakovano“, navodi Pavlovićeva.

„Racionalizacija, ja znam da to zvuči strašno i ne ide u prazničnom duhu, ali jendostavno morate. Postoje stvari koej su neophodne koje morate i koje uzimate za svoju dušu, svako od nas će da odvoji npr. za paketić za dete i sve to može da uradi u skromnijem obimu koliko mu primanja dozvoljavaju“, savetuje Maja Anokićeva.

Samo tako prvi mesec u narednoj godini nećete dočekati sa viškom nepotrebnih stvari i kilograma, a manjkom novca. Jer, kako kažu u udruženju potrošača, mnogi baš u decembru osete i prvi minus, i to ne samo temperaturni, već onaj na bankovnom računu.

Decembar je ipak gori od septembra kada je o trošenju reč. Prazničnoj atmosferi retko ko može da odoli, pa se krajem godine često troši i više nego što se ima. Mnogima preterana kupovina dođe na naplatu u januaru, a u novu godinu bez brige mogu da uđu samo oni koje nije zaslepilo praznično bleštavilo.