Petra – grad muzej u pustinji Jordana

Petra je još 400 godina pre nove ere bila glavni grad arapskog kraljevstva Nabatejaca i centar trgovine, odredište karavana i glavni put začina, jer su ovde oduvek bili veliki rezervoari vode.

Dugo je ovaj grad bio sakriven od ostatka sveta, jer je okružen strmim liticama, na nekim mestima kanjoni su visoki i 200, a široki samo dva metra. Najpoznatija građevina je grobnica Hazne al Firuan koju su beduini još nazivali i„Faraonska riznica“.

„Ljudi ovde nisu pravili grad od kamena, nego su u kamenu klesali grad i tu su sahranjivali i svoje kraljeve koji su sa njima živeli. U zavisnosti koliko je kralj bio poznat i koliko dugo je vladao grobnica mu je veća i lepša“, objašnjava Ahmed Malaji iz Amana.

Tek 1812. godine Petru je otkrio Ludvig Burhart iz Švajcarske. Do pre 33 godine ovde su živeli beduini, a tad je princ Hasan odlučio da ih preseli i da od ovog misterioznog mesta napravi turističku atrakciju.

„Jedan od simbola Petre je i ova rimska arena iz 1. veka. Amfitetar je isklesan iz stene. Ima 33 reda sedišta gde je moglo da se smesti 5.000 posetilaca“, navodi Goran Jovičić.

Nedaleko od Petre prostire se pustinja Vadi ram koja je dugačka 100, a široka 60 kilometara. Okružuju je crvene visoke stene. Turiste dočekuju beduini sa kamilama, bez kojih oni ovde ne bi mogli da žive.

„Beduinski život nije lak. Često se selimo u potrazi za vodom, a na kamilama prenosimo sve što imamo i bez njih ovde ne bismo opstali. One su veoma izdržljive životinje koje leti mogu da izdrže i temperature preko 50 stepeni, a zimi i noću se prilagođavaju hladnoći“, ističe beduin Fejsal Azuvajda.

Turistima se u pustinji kuva i arapska kafa, koja se najpre u posebnoj posudi gnječi i peče dok zrno ne pocrni.

„Kod nas kafa ima poseban značaj i služimo je u malim šoljicama i prva je obavezna i morate je uzeti da ne bi uvredili domaćina, druga se pije iz zadovoljstva, a treću pijete ako treba da rešite neki problem“, objašnjava Muhamed Alzujad.

Pustinju Vadi ram upoređuju zbog reljefa i sa površinom meseca i zato je još nazivaju i „Mesečeva dolina“, a turisti obavezno ovde dočekaju i zalazak Sunca koji pesak na horizontu oboji u specifičnu crvenu boju.