Priča o Troji bez trojanskog konja u Britanskom muzeju

Priča o veličanstvenom gradu i desetogodišnjem ratu zbog najlepše žene na svetu, neodoljivo je dramatična i tragična. Njena zavodljivost plenila je maštu avanturista i arheologa, pa potraga za izgubljenim gradom traje vekovima.

No ko su heroji, pobednici i poraženi, žene i osvajači, koji su igrali ulogu u Trojanskom ratu? Zašto se ova priča toliko prepričava, od Homera, preko Šekspira, do Holivuda? Na ova pitanja odgovara izložba u Britanskom muzeju, kroz umetnost koja oduzima dah, od dramatičnih antičkih skulptura i izuzetno oslikanih vaza do moćnih radova iz savremenog doba.

Na izložbi su prikazani i fascinantni arheološki dokazi koji pokazuju gde je bila stvarna Troja, nudeći primamljivu istinu iza mitskih priča. Od otmice Jelene Trojanske do prevare sa trojanskim konjem i pada grada, izložba ispreda nit između mita i stvarnosti.

„Tužna je ovo priča. Grci su dobili rat, ali su uništili jedan veoma sofisticiran grad i uz veliku muku se vratili kući. Nema ovde pobednika. Obe strane su patile“, kaže kustoskinja Lesli Fiton.

Ono što je posebno važno za izložbu u Britanskom muzeju jesu brojne varijacije mita o Troji. Jelena i Ahil, na primer, prikazani su na desetine različitih načina i fizički i kroz narativ koji ih okružuje.

No kroz sva krvava herojstva, panegirike posvećene bogovima i boginjama i mitskim figurama na obe strane rata, najznačajniji su eksponati koji pokazuju stvarnost.

I da, nema trojanskog konja u unutrašnjosti Britanskog muzeja.