Pisci i pesnici u belim mantilima

Olovka kojom ispisuje recepte, često postaje pero kojim piše pesme. Iako je oduvek znala da želi da bude lekar, dr Radmila Šehić se nije odrekla ljubavi prema pisanju. Prve stihove zabeležilila je kao srednjoškolka, a danas završava sedmu zbirku.

„Sve mi je inspiracija. Nešto u meni pobudi ovakva, nešto onakva osećanja i emocije, ali sve to ima svoju težinu i u meni napravi nekakva previranja i, eto, izniknu stihovi“, kaže Šehićeva.

Iskustvo u lečenju, ali i u pisanju, doktorka Šehić deli s mlađim kolegama u Hitnoj pomoći. Jedna je od osnivača Udruženja lekara pisaca „Vidar“, koje su ljubitelji pisane reči u belim mantilima pokrenuli pre šest godina. Nedavno im se pridružila i dr Bojana Mišković.

„Pišem od sedme godine, ali te pesme su se skupljale, nisu nigde objavljivane, i eto sada najzad imam priliku da se čuju. Ima ljubavnih pesama, ima pesama o životu, o duši“, navodi dr Bojana Mišković, lekarka u Hitnoj pomoći.

O tim, ali i drugim temama piše 47 članova Udruženja iz svih krajeva naše zemlje. Pa je tako, na primer, jedna doktorka na papir pretočila dogodovštine iz Hitne pomoći. Jednom mesečno organizuju druženja, jedni drugima daju savete, a ponekad padne i neka kritika.

„Da ljudi u nama ne vide samo nekog ko odlučuje o njihovoj sudbini, životu, zdravlju. Prosto, da smo i mi ljudi kao ma ko drugi i da smo vrlo prisupačni, da je lako doći do nas“, ističe doktorka Šehić.

„Divno je čuti kako drugi pišu, dobijete neke ideje nove, stičete nova iskustva s drugačijim temama“, napominje doktorka Mišković.

Nedavno su izdali i prvi zbornik Vidarovi blagodari, koji sadrži priče, pesme i eseje dvadesetak autora.