„Milosrdni anđeo“ i izdajnik Vuk Branković – mitovi u koje Srbi i dalje veruju

Zvona Notr Dama odjekivala su zbog srpske pobede na Kosovu, kraljica Draga ubijena je trudna, a Stefan Prvovenčani krunisan je dva puta – sve ovo učili smo iz istorijskih čitanki. A zapravo su mitovi.

U srpskoj istoriji mnogo je građe za mitove, a istoričari objašnjavaju da je najveći deo njih nastao u 19. i 20. veku, a odnosi se na srednji vek. Ekipa RTS-a na Sajmu knjiga proveravala je znanje građana o mitovima.

Na pitanje šta je bila Jelena Anžujska po nacionalnosti većina ispitanika je rekla Francuskinja, baš kao što građani i danas navode da je „Milosrdni anđeo“ zvaničan naziv operacije iz 1999. godine u kojoj je bombardovana Jugoslavija. 

Da li je Vuk Branković bio izdajnik ili ne osnovci uglas potvrdno odgovraju, dok jedan od sagovornika kaže da je to teško pitanje na koje mogu da odgovore samo oni koji su se dublje bavili tim istorijskim fenomenom.

Najveći srpski mitovi 

Fenomenom ovih mitova, u koje naši sagovornici danas veruju, bavio se istoričar Dejan Ristić. Pitamo ga koji je najveći srpski mit.

„To je teško reći, ali ima nekoliko izuzetno popularnih. Svakako jedan od najpopularnijih i najromantičnijih je onaj o anžujskom poreklu kraljice Jelene. Iako mi znamo da je ona bila grčkog porekla, a ne francuskog i da je postala Francuskinja tek krajem 19. veka – 500 godina posle svoje smrti. Ili recimo čuveni mit o zlatnim viljuškama Stefana Nemanje u susretu sa Fridrihom Barbarosom. Takođe, poznato je da zvaničan naziv tragične i zločinačke akcije NATO pakta bombardovanje Jugoslavije od pre 20 godina nije nosio naziv 'Milosrdni anđeo'. On je izmišljen 1999. godine“, ukazuje Ristić.

U jednu knjigu sabrao je 20 mitova iz 800 godina srpske istorije.

„To su mitovi koji se odnose na one čuvene stihove Gavrila Principa koje mi pripisujemo Gavilu Principu, potom na čuveni govor majora Gavrilovića iz 1915. zatim uzroci smrti vojvode Petra Bojovića i konačno izostanak ideoloških obeležja na grobu Josipa Broza Tita“, naglašava istoričar.

Svi narodi imaju svoje mitove, ali Ristić kaže da je za Srbe karakteristično da stvaraju verovanja čak i za savremene događaje. Tako da će građe za novu knjigu biti na pretek.