Otac modernog turizma kojeg danas psuju stotine hiljada ljudi

Rođen 1808. godine u malom selu Melburn u Derbiširu, Kuk je sa 10 godina napustio školu i radio nekoliko poslova do 1828, kada je postao baptistički misionar.

Tokom jedne poduže šetnje 1841. godine dok je išao da prisustvuje sastanku zagovornika apstiniranja od alkoholnih pića, Kuku je pala na pamet ideja kako da organizuje prevoz za ljude koji treba da dođu.

Ubedio je kompaniju „Midlend kauntiz rejlvej“ da ubaci specijalan voz između Lestera i Louburoua da preveze ljude na konferenciju. To je ujedno bio i prvi javno oglašavan voz za ekskurzije.

Tri godine kasnije železnica je pristala da dogovor sa Kukom učini stalnim, a ne periodičnim prevoženjem ljudi. Jedini uslov bio je da Kuk obezbedi dovoljan broj putnika.

Godinu dana kasnije organizovao je ekskurziju za Liverpul, a posle toga i jednu koja je išla u turu po Škotskoj. Prvo masovno putovanje, Kuk je organizovao 1851. godine kada je obezbedio prevoz i smeštaj za 150.000 ljudi u poseti Londonskom sajmu.

Tokom velikog Sajma u Parizu 1855. godine, Kuk je organizovao ekskurzije iz Lestera do Kalea u Francuskoj, a naredne godina predvodio je svoju Veliku turu po Evropi.

Početkom 1860-ih prestao je da lično vodi ekskurzije i postao agent za prodaju putnih karata za domaće i međunarodne destinacije. Dvadeset godina kasnije, preuzeo je poslove vojnog prevoza i poštanskih usluga između Engleske i Egipta.

Turističku kompaniju osnovao je 1865. godine, sa sedištem u Flit stritu u Londonu. U kancelariji su se prodavali osnovni putni asesoari, uključujući vodiče, prtljag, teleskopi i obuća.

Ime u „Tomas Kuk i sin“ promenio je 1872. godine kada je formalno ušao u partnerstvo sa sinom, Džonom Mejsonom Endrjuom Kukom, koji mu je bio glavni saradnik još od 1864. Sa suprugom je vodio i hotel koji se nalazio odmah iznad kancelarije.

Sukob između oca i sina oko vođenja kompanije na kraju je razrešen kada je Džon Kuk ubedio oca da se povuče 1878. godine.

Po njegovoj smrti, posao je prešao na sina, a kompaniju su nasledili unuci 1899. godine i ostala je u porodičnom vlasništvu do 1928. godine.

Kompanija je 1972. godine preimenovana u „Tomas Kuk“, a od 2001. godine našla se u vlasništvu „Tomas Kuk AG“, koja je do sada bila jedna od najvećih turističkih grupacija na svetu.