Ko sada inspiriše klince na sport kao što su Vlade i Sale „napalili“ Bogdana

„Ja sam se 'napalio' na basket samo iz razloga što su Vlade, Peđa, Sale, Jarić i ona generacija osvojili to zlato i to je mene nekako navuklo na basket tada i oni su mi pomogli u toj odluci“, reči su košarkaša Bogdana Bogdanovića.

Te 2002. druge kada je reprezentacija osvojila zlato u Indijanapolisu, Bogdan je imao deset godina. Očigledno dovoljno da krene putem kojim su ga košarkaški šampioni inspirisali. Danas je on taj koji inspiriše.

A ovih dana, nakon zlata koje su donele iz Turske sa Evropskog prvenstva, odbojkašice motivišu mnoge devojčice.

„Dešava se baš ekspanzija, ako tako možemo da kažemo, odbojke. Mi to osetimo jedno već jedno četiri, pet godina, ali naročito sad posle Evropskog prvenstva. Evo kod nas u odbojkaškom klubu 'Vizura', u jednoj školi, za jedan trening se prijavilo 16 novih devojčica, a to su dečica od sedam do devet godina. Verujem da je tako u celoj Srbiji“, ističe Alma Bešlagić-Dobričanin, trener u ŽOK „Vizura“.

Interesovanje za uspehe reprezentativki naročito je veliko kod onih devojčica koje već treniraju odbojku. One prenose utakmica ne propuštaju. Uživaju u nademtanju, ali kako kažu, za njih je svaka utakmica lekcija. Devojke su im pravi uzori.

„Dosta sam ponosna na sve te devojke i u suštini zamišljam naš tim kako će jednog dana nastupati na velikim takmičenjima i predstavljati našu državu“, kaže Višnja Žigić.

Njena saigračica Jelica Šaranović smatra da „treba jako vredno da se trenira i bitno je da budete predani tome što radite, ali to ne znači da ne treba da idete u školu“. I zato kada se igra rado se pridruži timu.

Da se pridruže taekvondo timu, mnogi su poželeli nakon londonskih Olimpijskih igara 2012. godine i osvajanja zlatne medalje Milice Mandić, kada je i ovaj sport u Srbiji postao popularan.

„Tada primećujemo značajan iskorak u broju i članstvu i interesovanju ljudi za taekvondo, zato što je pogotovo to medijski jako lepo bilo propraćeno“, kaže Ninoslav Babić, trener taekvondo kluba „Galeb“.

Od tada pa do danas u ovaj klub deca stižu sa istim pitanjem.

„Kažu da žele da osvoje medalju kao Milica Mandić, Tijana Bogdanović, Vanja Stanković, pogotovo naši polaznici, koji poznaju naš prvi tim. Svima su oni idoli tako da često pitaju kada ćemo mi moći kada ćemo ići na neko veliko takmičenje“, tvrdi Babić.

S obzirom da deca najčešće uče po modelu, sasvim je logično da se poistovećuju sa uzorima. Ali put do uspeha podrazumeva dosta više od toga. Zato psiholozi savetuju roditeljima da budu oprezni, a deca strpljiva.

„Trening nije isto što i takmičenje i u tom momentu deci treba podrška malo roditelja, malo okoline da nastave da treniraju. Današnja deca misle da je dovoljno da se trenira dve nedelje i da imaju fantastičan rezultat, međutim u sportu to ne funkcioniše tako i to je najveći problem. To je problem sa milenijalcima, kako ih zovu, i s ovom 'zed' generacijom, što oni odmah žele neko zadovoljenje, a to je u sportu nemoguće. Potreban je dug rad da bi se došlo do nekog rezultata“, objašnjava bivši odbojkaš, a sadašnji sportski psiholog Andrija Gerić.

Jer svi oni koji su ih inspirisali svojim rezultatima, prošli su upravo tim putem.

Nisu retke situacije da se posle osvajanja medalja na sportskim takmičenjima deca više zainteresuju za sport. Isto kao što ih i uspesi šampiona inspirišu prilikom odabira sporta. Zbog toga bi sportisti, imajući u vidu kakvu odgovornu ulogu imaju, trebalo da misle o tome kako se ponašaju na terenu, ali i van njega.