Slatke muke preduzetničke

Porodica Duraki, poreklom iz Prizrena vodi sladak život i još slađi posao. Ove godine odlučili su da omiljene poslastice u njihovom domaćinstvu ponude i Beograđanima. I tako su počeli da prave kolače.

„Moji roditelji su iz Prizrena i ti krajevi su poznati po tome što se jako dobro jede, a naročito je moja mama poznata po tome što jako dobro pravi poslastice kao što su tri leće, kadaif, urmašice. Tako da je to nekako oduvek bilo deo naše trpeze, svakodnevice, svih prilika koje su se dešavale, prosto moralo je biti obeleženo tako i onda smo vremenom shvatili da su te poslastice ovde prilično neuobičajene, a sa druge strane tražene i da ljudi jako dobro reaguju na njih“, kaže Ana Duraki.

Prvo su reagovali prijatelji, koji su degustirali kolače. Njihove pohvale pokrenule su Anu da o poslasticama ne razmišlja samo kao načinu da se uživa, već i da se zaradi. U sprovođenju te ideje pridružili su joj se i ostali članovi porodice.

„U ovom poslu svako ima neku svoju ulogu – brat i snajka su zaduženi za deo oko brendinga, marketinga i prodaje, mama za pravljenje i unapređivanje recepta, a ja zapravo učestvujem u svakoj od tih aktivnosti po malo i trudim se da na svakodnevnom nivou pratim i podržavam i unapređujem našu priču“, objašnjava Ana.

A pre nego što stignu do potrošača, glavni deo posla odvija se u kuhinji. Za njega je zadužena Anina majka Ava, koja otkriva šta je potrebno za dobar kolač.

„Dobar recept nije garancija za dobar kvalitet. Poslastica je jako osetljiv proizvod i bukvalno je sama promena bilo čega u sastojku ili načinu pripreme loša po konačni proizvod. Recimo, ukoliko jaja nisu sveža, uvek se desi nešto nepredviđeno. I u tom slučaju taj proizvod ne koristimo i ne distribuiramo“, kaže Ava Duraki.

Iz kuhinje kolači odlaze uglavnom u restorane, ili na različite svečanosti. Za sada, posao funkcioniše po principu dostave.

„Veliki ljubitelji poslastica kao što su kadaif, tri leće i urmašice su negde stariji ljudi kojima su ovi slatkiši poznati od ranije iz mladosti, a sa druge strane, jako ima veliko interesovanje među mlađima kojima su ovi naši kolači nešto drugačije i koji zato vole da ih poručuju za prilike kao što su rođendani, slave“, objašnjava Ana.

S obzirom na to da su u poslu manje od godinu dana, iskusili su samo slatke muke. Jedna od njih odnosi se na Anu, diplomiranog politikologa, koja je iz sveta diplomatije ušla u svet kolača.

„U mom slučaju nije postojao pravi trenutak, nego splet okolnosti, meni je trebalo zaista vremena da nešto što je deo našeg identiteta i nešto što je prirodno, pretvorim u nešto što može da bude dostupno drugim ljudima. Taj trenutak se nikada neće napraviti, okolnosti se same nameste i jednostavno se to desi spontano u nekom trenutku“, tvrdi preduzetnica.

A što se tiče vremena, smatraju da je nedovoljno prošlo da bi merili uspeh. Ipak, dovoljno da razmišljaju o budućnosti.

Ponudu neće širiti, ali posao hoće. To znači da pored dosadašnje dostave kolača restoranima planiraju da otvore svoj lokal u kom će ugostiti sve ljubitelje ovih poslastica.