Kada dete nacrta posao...

Prvu žvrlju svoje ćerke Mina Vesković nije uramila, niti sačuvala u fascikli. Odlučila je da je ponese oko vrata. I to u obliku priveska.

„Tako je zapravo nastala prva žvrlja famozna, čupava devojčica, tj. ja i potom su svoju žvrlju poželele baka, tetka, drugarica i tako smo zapravo došli na ideju da napravimo radionicu koja bi izrađivala nakit po crtežima dece“, seća se Mina.

Kao profesorka srpskog jezika nije imala mnogo predznanja kako se pokreće posao, a još manje kako se pravi nakit.

„Ja sam imala ogromnu sreću da je ova radionica nastala uz pomoć velikog broja prijatelja iz različitih oblasti, koji su negde videvši koliko ja uživam kada je nastala ta prva, druga ili treća žvrlja zapravo uskočili sa svojim znanjem i veštinama. Najpre su to bili prijatelji koji se bave izradom nakita, potom prijatelji koji se bave marketingom, jer je to zapravo jedan od najvažnijih segmenata koji je trebalo negde da pokrijemo u samom startu, pa svi ostali segmenti tipa registracije, vođenja i sličnih stvari“, kaže preduzetnica.

Znatiželja da nauči nešto novo sve više je uvlačila u posao. I činila da se oseća samouverenom.

„Nisam bila skeptična, moram priznati, zato što mislim da sam bila u prednosti jer nisam znala gotovo ništa o ovom poslu i mislim da je to prednost zato što ste onda slobodniji da pitate i da učite i da tražite dalje tako da sam bila vrlo optimistična i sve je to izgledalo vrlo zanimljivo“, tvrdi Mina.

Zanimljivo je i kako se žvrlje sa papira pretapaju u priveske od srebra ili zlata. Ali kako se izrađuje ovaj nakit nažalost nismo mogli da vidimo jer se recept čuva u tajnosti. To je samo način da se ova jedinstvena ideja zaštiti na tržištu od konkurencije.

Ono što smo uspeli da saznamo jeste da proces izrade počinje topljenjem srebra ili zlata koje se zatim izliva u table. Na te table se zatim prenosi crtež. Komad se reže testericom.

„Kada nas pitaju kako izgleda proces izrade, mi najpre kažemo da mora da se odabere crtež. Mame dugo čekaju, ali tajna je u tome da su te prve žvrlje nešto što je najzanimljivije i najlepše, kada vi niste sigurni da li je to ta tufna, nos ili oko. Potom taj crtež prelazi u našu radionicu gde je potrebno otprilike četiri-pet sati za izradu jer se on ručno precrtava na jednoj srebrnoj tabli, a potom obrađuje, različitim tehnikama obrade, gde se dobijaju te pruge, tufne ili šare“, objašnjava preduzetnica.

Svaki komad je autentičan, a osnovno pravilo je da se crtež verno prenosi na metal. Ulepšavanja nema. Cilj im je da privezak bude istovetan žvrlji.

„U principu izrađujemo sve i nismo do sada imali situaciju da nam je nešto bilo neizvodljivo. Čini mi se da kako dobijemo taj prvi crtež na kom još nije ni jasno šta je šta, da je za nas to još veći izazov. Do sada smo najčešće izrađivali portrete mama i mislim da je to negde njihov način da zabeleže trenutke odrastanja svoje dece“, smatra Mina.

Pre tri godine, kada je počela Minina poslovna priča, trenuci odrastanja penosili su se na priveske i ogrlice. Danas kućice, Čiča Gliše i druge žvrlje mogu da se pretvore i u igle za revere, minđuše, priveske za ključeve.