Nuklearni rat između SAD i Rusije, šta bi ostalo od planete

Najnoviji modeli u skladu su sa prethodnim napravljenim 2007. godine, a oba izveštaja predviđaju da bi nuklearna zima, usled pepela i podignutog materijala sa zemlje, trajala nekoliko godina, količina padavina bi se smanjila za 30 odsto u prvih nekoliko meseci i oblak dima prvo bi prekrio severnu, a onda u južnu hemisferu.

„Pokrenuli smo stari model nuklearnog scenarija koristeći najmoderniji klimatski model pri visokoj rezoluciji sa eksplicitnijim simulacijama stratosferske hemije i aerosoli“, navodi se u izveštaju.

Zaključak je predvidljivo sumoran – korišćenje nuklearnog oružja na ovaj način od strane SAD i Rusije imalo bi katastrofalne globalne posledice.

Ukoliko bi dve najveće nuklearne sile istrošile čitave svoje arsenale jedna na drugu, model je pokazao da bi se u atmosferu podiglo oko 150 megatona čađi i gareži, što od nuklearnih eksplozija što od požara koji bi usledili.

Bile bi potrebne tri godine pre nego što bi se količina svetlost na tlu vratila na 40 odsto od prvobitnog nivoa.

Naučnici su se u modelu poslužili podacima o šumskim požarima, vulkanskim erupcijama i prethodnih nuklearnih detonacija, kako bi dobili što precizniju procenu posledica.

Gubici u poljoprivrednoj proizvodnji bili bi katastrofalni, došlo bi do promene kretanja vetrova i do nestanka letnje sezone monsuna.

„Ćebe“ čađi i gareži koje bi obuhvatilo čitavu planetu upijalo bi sunčevo zračenje, a trebalo bi mu oko deset godina da se raščisti.

Nivo dima oslobođenog u atmosferu bi, međutim, bio manji i odnosu na onaj koji je doprineo izumiranju dinosaurusa, pa naučnici ipak ostavljaju mogućnost da bi čovečanstvo moglo da preživi.

„Da bi se potpuno odstranila mogućnost ekološke katastrofe kao razultata potpunog nuklearnog rata, oni koji donose odluke moraju da potpuno razumeju ozbiljne klimatske posledice nuklearnog rata i da postupaju u skladu sa tim znanjem“, navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu Journal of Geophysical Research: Atmospheres.