Povratak u selo iz prošlosti u Sirogojnu

U Muzeju „Staro selo“ u Sirogojnu, jedinom muzeju na otvorenom kod nas, održan je deveti „Vašar starih zanata i zanimanja“ na kojem je svoje umeće, tradicionalnu tehniku izrade i upotrebnu vrednost zanatskih proizvoda, predstavilo dvadesetak zanatlija s područja Zlatiborskog okruga.

U ambijentu zlatiborskog sela, među vajatima, brvnarama i kućama iz 19. veka, ponovo zajedno, posetioci i majstori zanatlije, samouki neimari, grnčari, kovači, pletilje, tkalje, stolari, čuvari umeća koje, uprkos vremenu i godinama, opstaje do danas.

„Počela sam od osme godine, a učila me je majka. Posle sam više bila samouka. Kad vidim da neko radi, radim i ja. Ako grešim, ja sam pogrešila i popravljam“, priča pletilja iz Krive Reke Božidarka Kuburović.

„Otac mi je bio zanatlija, stolar, građevinac. Od oca sam naučio da radim stolice i to radim od 1972. godine. I još ovo ja godinu, dve, tri eventualno, i završava se izradnja stolica starinskih“, kaže 82-godišnji Kosta Starčević, stolar iz Ravni.

„Zanat sam naučio od dede i oca, u stvari, ja sam četvrta generacija kovača. Bavim se klepanjem sekira, raonika za poljoprivredu, ovo što treba ljudima“, objašnjava Radovan Vladisavljević, kovač iz Krive Reke.

Predstavljanje tradicionalnih zanatskih veština i srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, deo su aktivnosti Muzeja, koji godišnje poseti više od 50.000 turista.

„Obožavam Srbiju. Svake godine idem ovde da igramo i Sirogojno je, kako da vam kažem, to je super, super“, očarana je Korin Baraton iz Francuske.

Vladimir Tanasijević, predavač za srpsku nematerijalnu kulturu VMC, navodi da se turisti uče pesmama, igrama i da je cilj da spoznaju Srbiju onakva kakva jeste, što Sirogojno sigurno može i ume da pokaže.

„Ono što je cilj jedne ovakve manifestacije, to je očuvanje, pre svega, nematerijalne kulturne baštine. Ovaj muzej, pre skoro 30 godina, shvatio je značaj očuvanja zanata koji su karakteristični za ove prostore“, istakla je Svetlana Ćaldović, direktorka Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu.

Za gotovo deceniju trajanja manifestacije koja, kroz komunikaciju sa posetiocima, čuva, razvija i vrednuje stare zanate i zanimanja, predstavilo se više od 200 zanatlija iz užičkog i zlatiborskog kraja.

broj komentara 0 pošalji komentar