Kada se uželi mora, donese ga u Beograd

More u Beogradu. More u bilo kom mesecu. Moguće je, i to u studiju Snežane Soković. Ova bivša menadžerka već pet godina duh primorja donosi u prestonicu, oživljavajući olupine barki i ostalih drvenih premeta koje je voda izbacila na obalu.

„Najviše volim kad je to stari čamac, kada su to daske starih čamaca jer one po sebi imaju tu originalnu boju koja je sasušena, skorena, izbledela od sunca, soli, na drugom mestu je maslina, kad opadne u maslinjaku ne izgleda interesantno, onako neka siva, jednolična nijansa ali kada je more obradi i izađe iz mora ona onda dobije onu predivnu braon boju i naravno oblik i sve ostalo kako to more onako fino izvaja“, kaže preduzentica Snežana Soković.

Materijale pronalazi uglavnom na obali Crne Gore, a ponekad i Grčke. Najprimamljivija joj je Ada Bojana, posebno van sezone, kada nema turista i plaža još nije očišćena.

„U Crnoj Gori me već znaju, već se raduju – došla da čisti obalu, i na granici isto - 'aj ti prođi, sve znaju, više me niko ništa ne pita, sve je super“, rekla je Snežana. 

S mora ide pravo u radionicu kod oca. Tamo se drvo seče, šmirgla, brusi. Taj deo naziva grubim radovima. Dok fine poput bojenja i lepljenja obavlja u studiju.

„Tata mi je stolar inače i ja sam čitav život kod njega u radionici bila, tj. to je bila improvizovana garaža gde je on sve radio, bukvalno sve po kući pravio, šta god da zamislim tata to sklepa za čas posla i meni je to bilo fascinantno prvo što ima uvek gomilu alata a drugo što ume ni od čega da napravi čudo“, ispričala je preduzetnica Snežana. 

Tako je i danas. Svaku Snežaninu zamisao on sprovede u delo. Pa tako o čas posla od komada stare masline nastanu morske kućiće, a od daske čamca brodić. Njih kao i ostale umetnine najčešće izlaže na marketima, ali i na društvenim mrežama.

Kada donese i obradi drvo s mora, Snežana ga smešta u neki okvir. Njega najčešće nabavlja na buvljaku, a naročito su joj intersantne kutije od šaha, domina ili nakita.

„Obožavam da se cenkam, vrlo sam se ispraksovala godinama, tako da kad mi na primer za kutiju traže 200 dinara, ja kažem – pa ne, to je mnogo, pa vidi ovo - raspala kutija, a ja samo treba jedan ekser da zakucam ili da je samo zalepim“, iskrena je Snežana.

Krstarenje obalom u potrazi za materijalima 

Za manje komade potrebno joj je oko dva sata rada, dok pojedine radi i mesec dana. U poslu joj pomaže suprug, naročito kada je reč o logistici, ali i dve ćerke, kada joj manjka inspiracije. Ono što im ne manjka je novac.

„Nije prosečna plata u Srbiji sa kojom razvlačiš od prvog do prvog, nego možeš sebi da prištiš lepe stvari i da priuštitš sebi neku umetninu kad negde otputuješ, jer ja volim da kupujem i radove drugih umetnika, ali opet to nije nešto spektakularna cifra“, izjavila je Snežana. 

Prvobitnu ideju dobila je na moru, a i danas odlazak tamo za nju je nova riznica. Posle svakog kupanja i sunčanja, krstari duž obale u potrazi za materijalom.

Naravno ja to donesem pun gepek, pun auto, kad istovarim u radionici i dok nađem taj komad, nekad se ideje i zaborave, ali kad nađem u radionici onda znam šta sam htela u stvari da uradim sa njim“, rekla je Sokovićeva. 

Za samo pokretanje posla, kaže bilo joj je potrebno oko nekoliko stotina evra. Važnija joj je bila hrabrost, jer njena okolina nije bila za to da napusti siguran posao. Ona kaže da se ni jednog trenutka nije pokajala, jer sada uživa u kreativnom, a nadasve, poslu bez stresa.