Teslina i Edisonova pisma – međunarodna atrakcija

Dva malo poznata Teslina pisma i jedno Edisonovo, prava su atrakcija i najtraženiji ekponati u Muzeju knjige i putovanja. Na ovu adresu stigla su pre mesec dana.

„Bila su velika ekskluziva ne samo u Srbiji već u čitavom svetu. Nekih 420 medija, u 20 država na 10 jezika je izveštavalo o tim pismima. Do sada ih je videlo nešto više od 4.000 ljudi ali uzmite u obzir da su dostupna javnosti nešto više od mesec dana, i da mi radimo samo tri dana nedeljno“, ukazuje Viktor Lazić iz Muzeja knjige i putovanja.

I za ta tri dana, terimini za posete su uglavnom rezervisani. Ovo je jedan od najmlađih muzeja u Beogradu, a iz godine u godinu beleži sve veću posetu.

„Mi za prošlu godinu imali smo negde oko 10.000 poseta tokom godine, sad za ovu videćemo, očekujemo povećanje. Postoji veliki broj eksponata koji su ekskluzivni i koji mogu samo kod nas da se vide – od nameštaja porodice Obrenović do pisma hajduk Veljka Petrovića do tih knjiga iz celog sveta. Recimo jedna od najvećih zbirki Čehova na celom svetu“, navodi Lazić.

Muzej čuva najmanju i najdužu knjigu na svetu, kao i one napisane na palminom lišću, zrnu pirinča ili hartiji od bambusa. Ali i retke primerke domaće književnosti.

Dnevno pristigne i do hiljadu knjiga 

Muzej knjige i putovanja nastao je od porodične biblioteke koja datira još iz 1882. godine. Ova institucija broji danas skoro milion knjiga, a više od 300 pisaca i umetnika ovom muzeju doniralo je svoje zaostavštine i delove porodičnih biblioteka.

„Mi dnevno primimo oko 1.000 knjiga tako da možete da zamislite. Iz kojih zemalja stižu? Iz svih, ne možete ni da zamislite. Proteklih mesec dana stigle su nam knjige sa Maldiva, iz Filipina, iz Kine, ja sam sada iz Libana doneo puno knjiga, iz Japana, očekujemo donaciju iz Irana. Tako da čak i sa nekih dalekih pacifičkih ostrva očekujemo da nam stignu knjige“, ističe Lazić, ljubitelj knjiga.

Posetioce u Muzeju pitali smo da li su očekivali da vide toliko veliku zbirku. Jedna od sugrađanki navodi da su tu predmeti koje nikada nije videla, dok drugi bibliofil navodi da se i te kako iznenadio zbirkom i brojem knjiga.

A posetioce iznenade i legat Pavla Vuisića, minijaturne knjige porodice Ršumović ili skulpture iz Indonezije. I tu nije kraj. Posetioce često obraduju ne samo retkim knjigama, pa će tako publika uskoro moći da vidi i neobične fosile iz Libana stare 100 miliona godina.