Milioni tona plastike svake godine dospevaju u mora i okeane i ugrožavaju živi svet

Živi svet je ugroženiji nego ikada pre zbog prekomerne seče šuma, lova i ribolova, a posebno zbog zagađenja vazduha, zemljišta i vode. Milioni tona plastike svake godine dospevaju u mora i okeane i ugrožavaju živi svet.

„Moramo izbegavati plastiku koliko je moguće, a ako je koristimo moramo biti sigurni da će posle upotrebe biti sakupljena i reciklirana, da ne dospeva na naša polja i okeane. Moramo da nastavimo istraživanja o uticaju mikroplastike ne samo na živi svet u okeanima već i na zdravlje ljudi“, rekao je Karmenu Vela, komesar EU za životnu sredinu.

Srbija je među najbogatijim zemljama po brojnosti biljnih i životinjskih vrsta, ali ih nedovoljno čuva.

„U Srbiji su među najugroženijim vrstama prvenstveno jesetarske vrste, vrsta riba prvenstveno je moruna ugrožena, kao i i kečiga. Dodatno su ugrožene velike zveri: vuk medved i ris. I ptice grabljivice su nam ugrožene posebno zbog trovanja“, istakla je Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.

U Srbiji se nalazi oko 70 odsto evropskih vrsta ptica i leptira.

„U svetskim okvirima Srbija spada u jednu od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom, živimo na jednom od najlepših mesta na svetu samo što, čini mi se, toga nismo svesni i temeljno uništavamo svoju prirodu. Da bi se to zaustavilo, Srbija je već odlučila da će morati da pošumljava“, napominje Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Srbije.

Sada je pošumljena četvrtina naše teritorije, a trebalo bi da se pošumi 40 odsto, koliko je i u Evropskoj uniji. Oko 18 odsto površine EU čine zaštićena prirodna područja, a kod nas su pod posebnom zaštitom prirodna bogatstva na svega 7,6 procenata zemlje.