Gromovi su sve učestaliji, a biće ih još više!

Munje i gromovi se događaju svuda: u planinama, gradovima, selima, na vodenim površinama, i nema pravila gde će se pojaviti. Prethodnih dana, najviše munja bilo je na teritoriji Čačka, a merenje elektromagnetnih pražnjenja je izuzetno važan činilac precizne vremenske prognoze. Nekada je taj posao rađen „ručno“, onda su gromove nad Srbijom beležile dve mašine, u Nišu i Beogradu.

Definicija munje iz školskih udžbenika glasi da je to pojava pražnjenja elektriciteta u oluji, njegova zvučna posledica je grmljavina, a čitav fenomen naziva se grom.

Nekada su ljudi merili elektromagnetno pražnjenje, a danas to rade mašine. Elektromagnetski signal se prima pomoću određenih antena a potom se upoređuje sa takozvanim, svetskim vremenom. Onda se uz vreme kašnjenja tog signala, određuje tačna lokacija.

„Preciznost može biti veoma velika, tako da je greška nekoliko stotina metara maksimalno a može da bude nekoliko desetina metara“, rekao je profesor Jovan Cvetić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Da bi se odredilo tačno mesto udara, potrebno je nekoliko senzora. Za našu zemlju su dovoljna dva do tri senzora. Osim onih u Srbiji, imaju ih i okolne države. Ti senzori pripadaju evropskoj mreži „Euklid“ koja te podatke prikuplja i zahvaljujući tome, određivanje je dosta precizno. Ti podaci odnose se na celu teritoriju Srbije.

„Postoje četiri vrste atmosferskih pražnjenja oblak – Zemlja. One munje koje obično vidimo su negativne munje, dakle idu od oblaka ka Zemlji. Granaju se prema Zemlji, imaju glavni kanal i imaju bočne grane. Pozitivne munje koje idu od Zemlje ka oblaku, sadrže samo jednu granu, glavni kanal i imaju nešto veće struje. Postoji još i pozitivno pražnjenje oblak – Zemlja i negativna Zemlja – oblak“ , objasnio je profesor Cvetić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

„Ono što mi vidimo kao svetlosni efekat, i ono što je opasno, to su ta glavna pražnjenja, takozvani povratni udar. Povratni udari mogu da imaju više stotina kiloampera, to je retko, ali tu je nekoliko desetina kiloampera struje. Pošto su u našim područjima, u 80 odsto i više, karakteristična negativna pražnjenja, koja su jako opasna za ljude u okolini tačke udara, čak nekoliko stotina metara može biti kritično“, dodao je profesor.

Uđite u automobil i ne skrivajte se pod drvetom 

Dr Cvetić navodi da je u gradu rizik neznatan, naročito u Beogradu, ali u seoskim sredinama ili razuđenim gradskim sredinama – opasnost je veća.

„Automobil u potpunosti štiti od udara, tako da, ako se desi da ste u nekom polju, u Vojvodini, možete se zaštititi tako što ćete ući u automobil. Najteža je zaštita kad nema zaklona. Onda bi bilo dobro da uđete u usek ili u neki kanal ili nešto slično, tako da se što manje izlažete visinski, potencijalnom atmosferskom pražnjenju. Bilo kakvo sakrivanje ispod krošnji drveta nije preporučljivo jer je veća verovatnoća da će da udari u drvo. Samim tim, pošto se okolo javljaju bočne grane, može doći do pražnjenja kroz ljudski organizam i to je onda fatalno“, savetuje profesor Cvetić.

Cvetić dodaje da usamljeno drvo predstavlja opasnost, dok na primer u tim situacijama, nije toliko opasno biti u šumi, koja je visinski uglavnom homogena, što je dobra zaštita. Takođe, profesor podseća na način kojim se može utvrditi lokacija pražnjenja. 

„Odbrojite sekunde od trenutka bleska do trenutka kada čujete grom, i pošto je tri sekunde „ kilometar pređenog rastojanja, tako možete relativno odrediti mesto pražnjenja“, rekao je dr Cvetić.

Kada je reč o Srbiji, centralni deo zemlje je predeo koji je najviše pogođen atmosferskim pražnjenjima. Inače, broj atmosferskih pražnjenja na globalnom nivou raste svake godine, što je u vezi sa klimatskim promenama. Profesor Cvetić navodi da je jasno utvrđena korelacija porasta temperature sa brojem pražnjenja, pa ih zato možemo očekivati u sve većem broju u budućnosti.

broj komentara 0 pošalji komentar