Zvončići, zvončići...u raznim bojama

Zvuk zvonca na biciklu jasan je znak da se sklonite sa puta. Osim u slučaju da ste Ivana Novaković iz Šapca za koju je ovaj zvuk označio početak poslovnog puta. I to pre četiri godine kada je počela ručno da oslikava zvonca.

„I onda sam vozila bicikl kroz Šabac i ljudima se svidelo zvonce. A pošto sam studirala preduzetništvo došla sam na ideju da bi to mogla da pretvorim u posao. Jer ako je drugima moj proizvod zanimljiv onda sam na dobrom putu“, kaže se Ivana.

Da bi došla do prvog zvonca morala je da uči. Najpre kako da kombinuje boje, a potom koje su farbe najbolje za oslikavanje. To se, kaže, ne nalazi u knjigama iz ekonomije, koju je završila. Ono što je iz prethodnog posla u porodičnoj firmi prenela u sopstveni bila je preduzimljivost.

„Znala sam sve oko nabavke materijala koji je potreban, kako se kontaktiraju dobavljači, oko marketinga šta je to neophodno što treba uraditi. Pošto je porodična firma u vezi računara, takođe sam sama napravila svoju veb prezentaciju. I tako je sve počeo“, seća se preduzetnica.

Na početku oslikavanje je išlo sporo, dok danas za jedno zvono potrebno od sedam do deset dana. Otkriva nam kako izgleda sam proces rada.

„Proces oslikavanja se sastoji iz više faza. Prvo se zvonca rasklapaju, šmirglaju, onda se koriste osnovne, primarne boje, koje se stavljaju kako bi se taj metal, tačnije hrom, pripremio za bojenje. Onda se čeka par dana da se te prve boje osuše, pa se radi drugi sloj crtanja i ponavlja se u nekoliko faza“, objašnjava Ivana.

Slike na njenim zvoncima proizvod su mašte, ali i iskustava. Najčešće stečenog tokom putovanja i druženja. U želji da na zvoncima predstavi Srbiju, često crta pirotsku šaru, opanak, lik Nikole Tesle. Nije imuna ni na simbole drugih država, jer upravo oni svedoče o onome što je proputovala.

„Na primer, prošle godine sam putovala u Meksiko pa je kalavera (meksička lobanja) bila motivacija za par zvona koja sam uradila. i ono što je zanimljivo jeste da je jedna devojka koja studira u Nemačkoj, a iz Meksika je kupila baš konkretno zvono iz te kolekcije“, kaže Ivana.

Kaže da se danas najbolje posluje na društvenim mrežama, jer tako zvonca mogu da stignu i do najudaljenijih ljubitelja dvotočkaša. Pored toga izlaže na raznim marketima, a u reklamiranju joj pomažu i njeni pijatelji biciklisti.

„Sa bratom posećujem i markete u inostranstvu. Tako smo za Božić bili u Beču i ono što sam primetila jeste da su ljudi potpuno drugačiji nego kod nas. Dosta više cene umetnost i ručni rad“, ističe dizajnerka.

Sledeći u planu je market u Amsterdamu, a do tada mora da pripremi dosta novih zvona, vodeći računa o željama biciklista. I ne samo njih. Jer iako su predviđena za bicikle, Ivanina zvona kupuju često i za trotinete. Ali tu se spisak ne završava jer je jedan Nemac na primer čak iako ne vozi ni bicikl, ni trotinet, kupio zvono kako bi iz kuhinje dozvao ženu da mu donese pivo.