Ljubav ka znanju nikada ne presušuje

One su inženjerke, penzionerke, službenice. Ono što im je zajedničko je ljubav prem učenju stranih jezika.

Branka Stojičević je filolog, profesor srpskog jezika i književnosti koja je silom prilika postala penzioner. Ceo radni vek je provela u biblioteci, te je stoga u svojim penzionerskim danima želela da zadovolji svoju ljubav prema španskom jeziku, odnosno, španskoj kulturi.

„Recimo da sam oduvek volela da učim, a posebno sam volela jezike. S obzorom da sam inženjer po obrazovanju, a tu nema jezika“, objašnjava  Sonja Savić šta ju je opredelilo da upiše kurs jezika.

Jelena Stojanović ističe da nije imala prilike da koristi jezik koji je učila tokom školovanja, pored toga nada se i putu u Pariz.

Ima li limita u starosnoj dobi kada je o rač o učenju stranih jezika? Može li se učiti i u zrelim godinama?

Dragana Petrašinović, rukovodilac centra za nastavu Kolarčevog univerziteta naglašava da može i da granice nema.

„Trenutno naša najstarija polaznica ima 77 godina i ona je veoma uspešna i jako vredna i dsciplinovana. Ljudu zrelog doba mogu lepo i uspešno da savladaju bilo koji strani jezik. I mi koji smo učitelji ne prestajemo da budemo učenici i mi učimo strane jezike neprestano“, dodaje Petrašinovićeva.

Jelena Brković, profesor italijanskog jezika, ističe da stariji polaznici sporije savladavaju gradivo u odnosu na mlađe, ali su zato mnogo temeljniji.

„Svaka pristup nečemu novom, naročito stranom jeziku, postoji posebna metodika, sistemski rad, veoma pozitivno utiče na psihu, barem ljudi koje sam ovde viđala. Uđu relativno ozbiljni, možda i preplašeni, a izađu sa osmehom“, kaže profesorka italijanskog jezika.

„Radite na sebi. Ne mora svaki dan da bude supa za ručak, može i viršla da se pojede. Radite na sebi, učite jezike, družite se“, poručuje polaznica kursa jezika.

Kažu da je motivisanost najvažniji pokretač učenja. Kako tvrde upućeni, ljubav ka znanju nikada ne presušuje, osim ukoliko mi to dopustimo.