Iako sve više čitamo, štampa se sve manje knjiga

Statistika Evropske unije pokazuje da se tiraži knjiga smanjuju iz godine u godinu. S druge strane, povećava se broj naslova i čita se više nego ikada.

„Knjige su postale nešto što malo ljudi čita. Broj knjižara se drastično smanjio, nekada su se na ulicama velikih gradova nizale knjižare, u svetu su bile na tri, četiri sprata, sada jedva da je pretekla neka, jedina u ulici“, kaže Zoran Stanojević, urednik Internet portala RTS-a.

„Da bi bile dostupne prave vrednosti mislim da je velika odgovornost na izdavačima samim, na bibliotekama, na institucijama samim, a da vidljivost bude kako treba je zadatak nas medija“, navodi Vesna Jovanović, urednica Kulture u RTS-u.

Knjige se sve češće poručuju onlajn, i čitaju sa elektronskih uređaja.

Probrane knjige za top-formu 

„Ja sam nedavno pročitao knjigu na mobilnom telefonu, i to sad nije baš isto iskustvo kao kad se čita na papiru, zahteva drugačiju vrstu koncentracije ali ja po ceo dan nešto čitam, razne stvari s interneta kao i zanimljivosti. Količina teksta koju čitamo je kao nikada ranije, ali tu ima vrlo malo književnog teksta“, izjavio je Stanojević.

„Evo, činjenica da je ovde pored mene i knjiga i telefon, evo reći ću, mada to od mene mnogi ne očekuju. Kada je zanimljiv sadržaj i kada je dobar, meni gotovo je svejedno s kog nosača teksta čitam, može da bude i mobilni i e-čitač i knjiga ali rekla sam, gotovo svejedno“, kaže Vesna Jovanović.

Svakako da bilo koja knjiga, nije bolja od većine onoga što čitamo na internetu, iako knjige biramo pažljivije a internet sadržaj gotovo bez ikakve kontrole.

„Ima na internetu odličnih stvari, vrednih stvari, ima dobro napisanih stvari koje takođe vredi čitati. Činjenica je da je internet uglavnom nešto poput brze hrane za mozak. Mi se preopterećujemo nekim mastima i ugljenim hidratima u tehničkom smislu, od kojih postajemo gojazni na nepotreban način, dok knjige, ako su probrane, daju neki malo bolji rezultat za nas, odnosno budemo u top-formi“, smatra Zoran Stanojević.

Dobre sadržaje potisnuli su tabloidi među knjigama

„Ja sam uvek za ličnu potragu. I kad idem na sajam knjiga, i kad idem u knjižare, ja izbegavam one bilborde, izbegavam napadne reklame, jer znamo da često dobra reklama proda loš proizvod, a to se odnosi i na knjigu. Kao što su serije potisnule dobre filmove, tako su dobre knjige potisnuli tabloidi među knjigama i knjige popularnih ličnosti, koje nisu iz oblasti književnosti“, navela je Vesna Jovanović.

Mobilni telefoni i internet doneli su nam još jednu novinu – da knjige sve manje čitamo, a sve više gledamo kroz ekspanziju video sadržaja.

„Na taj način dobijamo priče koje smo ranije čitali u knjigama, i mi ne umemo više da čitamo, pišemo i govorimo. To je posledica toga kad čovek ne čita knjige“, kaže Stanojević.

Još jedna stvar savršeno ide uz stari, dobri, ukoričeni tekst, a to je preporuka.

„Ja sam doživela nešto veoma lepo, da na sajam knjiga, u vreme dok je bila emisija Tako stoje stvari, gde sam redovno petkom preporučivala knjige, da ljudi dolaze sa papirićem gde su sve vreme beležili ono što preporučujem, gde nisu imali vremena ili nemaju u svom mestu knjižaru. Oni dođu i onda sve prema tom spisku kupuju. Ja sam ponekad osećala veliku odgovornost da slučajno nešto ne pogrešim“, ispričala je Vesna.

Dobra knjiga neguje odgovore na mnoga važna pitanja i čuva ključeve velikih saznanja i predivnih emocija. Zbog toga bi trebalo da je se držimo, u ma kom obliku da je.