Veliki četvrtak, dan kada ne zvone crkvena zvona

Danas je Veliki četvrtak, koji se obeležava kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i apostola. Na ovaj dan ustanovljena je i Sveta tajna pričešća.

U četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim. Na Tajnoj večeri, ustanovio je Svetu Tajnu Pričešća, deleći hleb i vino, rečima koje se i danas mogu čuti u toku Svete Liturgije.

Potom je svojim učenicima oprao noge učeći ih sopstvenim primerom da služe jedni drugima.
Već je otvoreno govorio o predstojećem stradanju.

Sledila je Judina izdaja iz Getsimanskog vrta, a sina Božijeg odveli su vojnici.

Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog. Uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

Najavljuje se sutrašnji, najtužniji dan u hrišćanstvu, Veliki petak.

Na veliki četvrtak u crkvama, vezuju se zvona, jer su ona znak radosti. Ponovo će se čuti tek na Vaskrs. Do tada, bogosluženja najavljuju se klepalima.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“, najmanje pet poslednjih dana.

Pripremaju se i čestice za pričešće bolesnih tokom cele godine. Narod veruje da i najvećim grešnicima koji se pričeste na veliki četvrtak,  bivaju oprošteni gresi.

Veliki četvrtak jedini je dan u Velikoj nedelji kada je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, kao i popiti nešto vina.

broj komentara 0 pošalji komentar