Autohtone vrste životinja – tradicijom u budućnost

Autohtone rase nastale su na određenom području i prilagođene su uslovima života na tom terenu. Karakačanska ovca, balkanska koza, buša goveda i konji neke su od autohtonih vrsta koje uzgaja Igor Rabat.

„Dok nije bilo mehanizacije, sva zemljoradnja i svi ostali radovi su se radili isključivo uz pomoć ovih konja. Danas nisu popularni, ne uzgajaju se, niti učestvuju na trkama i prepušteni su zaboravu“, navodi veterinar, entuzijasta.

U svom uzgajalištu Rabat trenutno ima osam kobila i jednog pastuva i namera mu je da maksimalno uveća njihov broj.

Karakačansku ovcu je nabavio od kolege iz Dimitrovgrada sa Stare planine. One su na ove prostore stigle sa Ilirima, kada je naseljavano Balkansko poluostrvo i najbliži je srodnik divljoj ovci. Vitoroge pramenke sa dugim rogovima više liče na antilope nego na ovce, što dokazuje postojanje tog divljeg gena u njima, objašnjava Rabat.

U Srbiji postoji možda samo još 200 grla balkanske koze, koja je karakteristična po svojoj dugoj dlaci, koja se naziva kostret. One su nekada šišane i od te dlake su se izrađivale šare na košuljama za svečane prilike.

U svojoj oazi na Sokolskim planinama Rabat gaji i goveda buša, autohtonu rasu krava koje daju jako malu količinu mleka, ali mleka sa visokim procentom mlečne masti. Pored toga, u njihovom mleku nema laktoze, jednog od najčešćih alergena.

Marko Ristanić sa Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, gostujući u Jutarnjem programu, navodi da postoje razna nagađanja i istorijski zapisi koliko su te rase i različite vrste životinja zaista stare.

„Ono što se zna za buša ili podolca jeste da su te rase krava nastale od evropskog primigenog govečeta, divljeg govečeta, koje se vremenom, kako je civilizacija napredovala, domestifikovalo na prostorima Balkana. Sam podolac je, pošto je jako krupan, korišćen kao radno goveče, a buša se koristila u cilju proizvodnje mesa ili mleka“, objašnjava Ristanić.

Kada jedna rasa izumre, ne postoji ta regulativa i taj zakon koji će nju da vrati, dodaje Marko Ristanić. Primitivne rase su skrajnute jer nisu toliko potentne i ne mogu da zadovolje intenzivnu proizvodnju, ali je jako bitno da se sačuvaju.

Postoje dva mehanizma konzervacije, odnosno prezervacije autohtonih vrsta i rasa životinja. Insitu prezervacija se sprovodi u prirodnom staništu ili u ograđenim prostorima kao što je zoološki vrt, gde se životinji obezbeđuju uslovi u kojima može da preživi. Eksitu prezervacija podrazumeva da se životinja prebaci na svoje prirodno stanište ili se smešta u prirodne rezervate.

Osnovni uzrok nestanka autohtonih životinjskih vrsta je ekonomske prirode. Ove vrste nisu ekonomski isplative kada se posmatraju sa aspekta intezivne proizvodnje. Ali sa aspekta kvaliteta, njihova vrednost je neuporediva sa hibridnim vrstama.

„Nažalost, na kraju se sve vrti oko novca, hteli mi to ili ne, i ta prezervacija zahteva veliki novac. Zbog ekstenzivnog načina uzgoja, kako bi se održao kvalitet krajnjeg proizvoda, potrebna su velika ulaganja“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Fakultet veterinarske medicine je pre osam godina osnovao nastavnu bazu za planinsko stočarenje na Staroj planini, uz podršku Ministarstva šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede i Opštine Dimitrovgrad. U ovoj nastavnoj bazi studenti obavljaju obaveznu letnju praksu i upoznaju se sa autohtonim vrstama životinja. Ovde dolaze i ljudi sa drugih fakulteta i iz regiona.

„I mi smo tu entuzijasti koji žele da nešto promene i pokušaju da sačuvaju te autohtone rase. Jako lepo sarađujemo sa svim tim ljudima, kojih je nažalost jako malo na Staroj planini. Selo Gornji Krivodol, koje je nekada brojalo preko hiljadu ljudi, sada ima možda dvadesetak stanovnika“, objašnjava Marko Ristanić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.