Kroz Zagorje od praistorije do danas

Proleće je malo zakasnilo. Vinogradi su bez lišća, i grane drveća su još gole. Ipak, prepoznaju se zelene doline i brda sa krivudavim putevima o kojima smo slušali u pesmama.

Zagorje nas je provelo od krapinskog čoveka koji je živeo u pećinama pre 125.000 godina do senzacionalne haj-tek investicije Heli centra „Toplice“, odnosno do najsavremenijeg mesta u Evropi za obuku pilota helikoptera Mi-17.

Sanja Škrinjar, direktorka Turističke organizacije Krapinsko-zagorske županije, ističe da najveći naglasak stavljaju na izvore toplih mineralnih voda i lečilište, ali da ne zapostavlja ni bogatu ponudu kulturne baštine, kao ni gastronomsku ponudu.

Krapinski pračovek, poznat kao neandertalac, otkriven je 1899. godine kada su počela istraživanja na brdu u Krapini. Iskopavanjima je rukovidio Dragutin Gorjanović Kramberger.

U peščanim naslagama pećine visoke osam metara nađeno je oko devet stotina ljudskih fosilizovanih kostiju, što predstavlja najbogatiju zbirku neandertalskog čoveka prikupljenu na jednom lokalitetu. Nađeni su i ostaci medveda, sivog vuka, losa, jelena, nosoroga, pragoveda.

Neandertalci su bili niski, telo im je bilo prekriveno dlakom, živeli su do 40 godina, hranili se mesom. Mogli su za obrok da pojedu oko šest kilograma mesa, ali nisu jeli svaki dan. Najčešće su se hranili mesom nosoroga.

Muzej neandertalaca je i vremeplov kroz istoriju svemira, Zemlje, čoveka do današnjih dana. Nekoliko kilomatara dalje je jedini simulator u Evropi za obuku pilota na helikopterima Mi 17. Investicija od 12 miliona evra. Helikopteri tipa Mi-8 i Mi-17 se koriste u 80 zemalja.

Heli centar godišnje može obučiti čak 1.500 pilota. Simulacija je toliko realna da su i profesionalni piloti dolazili u situaciju da traže da se trening prekine.

„Nije to ništa neobično. To se događa, svi smo mi ljudi. Onda se radi drugačiji pristup. Polaznik izađe malo na zrak, dođe k sebi. Proba se sa nekim sredstvom protiv mučnine, pa se nastavlja trening“, objašnjava Matija Borovečki iz Heli centara „Toplice“.

Zašto je ovaj haj-tek heli centar završio baš u Krapiskim toplicama, u Zagorju, nismo dobili odgovor.

Pored pobrojanog, ovde se nalazi i Muzej oldtajmera. Vlasnik Antun Presečki kaže da je želeo da u blizini Muzeja neandertalaca bude vremeplov automobila i motocikala. Tu je i jedan „mercedes“ iz 1926. godine, koji vredi oko dva miliona evra i već je glumio u nekim filmovima.

Kako su nam domaćini najvili, uskoro bismo ove lepotane na četiri točka mogli da vidimo i u Beogradu, na jednom od okupljanja ljubitelja starih vozila.

Zagorje su i seoska domaćinstva, vinarije, dvorci, muzeji, konjički ranč. Dan smo završavali uz vino, mlince i štrukle.

„Za glavno jelo se može preporučiti purica sa mlincima, to je baš karakteristično za Zagorje, ili eventualno, patka s mlincima. Nakon toga imamo jedan desert, slani, to su zagorski štrukli i na kraju možemo završiti sa štruklima od jabuka, nešto slatko da napravimo od jabuka ili višanja“, preporučuje Boris Vuglec.

Kažu Zagorci da je Vinograd grad koji vole najviše na svetu. A o jednom selu, koje broji samo 380 stanovnika i o kome priča ceo svet, saznaćemo u narednoj priči. Videćemo šta je danas Kumrovec.