Mesec je uvek imao obilje vode?

Voda pod lunarnom površinom i ranije je bila uočena, ali su naučnici smatrali da se radi o nečemu drugom.

Tako je letelica „Kasini“ registrovala vodu u tragovima, kada je 1999. godine proletela pored Meseca.

Nasina sonda „Dip Impakt“ takođe ju je detektovala prilikom preleta 2009. godine, kao i indijska sonda „Čandrajan-1“.

Ali, izvor te vode bio je nepoznat, a naučnici su pretpostavili da ju je tamo doneo sunčev vetar ili prolazni meteoroid.

Nisu smatrali da je moguće da Mesec ima toliko vode, ali su najnovija istraživanja otkrila da takva opcija itekako postoji.

Letelice Nase, „Lunar Atmosfer“ i „Dast Invajrnment Eksplorer“, 2013. i 2014. godine kružile su oko našeg satelita i pregledavale izuzetno razređenu atmosferu Meseca.

Zabeležile su 736 detekcije vode od kojih se značajan deo podudarao s poznatim naletima metorida.

Godišnji gubitak vode od 200 tona 

„Prema našoj analizi relativno visokog intenziteta detekcije vode, količina vode je 5,4 do 12,8 puta veća od udarne mase. Stoga, udarna masa ne može sama po sebi biti glavni izvor uočene vode jer voda u njoj čini samo nekoliko desetina do nekoliko odsto ukupne mase“, napisali su istraživači u najnovijoj studiji.

Analizirajući količinu detektovane vode, naučnici su zaključili da su površinski centimetri lunarnog regolita (kora Meseca) suvi kao „kost mumije“.

Međutim, ako se potraži malo dalje, na dubini od najmanje tri metra, naći ćemo ravnomerno raspodeljenu vodu, u koncentracijama do 0,05 odsto. Na Zemlji bi se to smatralo suvim tlom, međutim ono nije u potpunosti lišeno vode kao što se to pre mislilo.

Voda je možda čak bila prisutna i prilikom formiranja Meseca, smatraju naučnici. 

Stručnjaci su izračunali koliko se godišnje gubi vode prilikom udara tela (meteorida) u površinu Meseca i došli su do toga da se radi o značajnoj količini od 200 tona, što bi značilo da je Mesec uvek, ili gotovo uvek, imao obilje vode.