„Moj posao je bio da spasim decu, ne osećam se kao heroj“

Cela planeta je prošlog leta strepela nad sudbinom 12 dečaka i njihovog trenera zarobljenih u poplavljenoj pećini na Tajlandu. Oni su tamo bili zarobljeni dve nedelje, a akcija spasavanja, u kojoj je učestvovalo 90 spasilaca iz celog sveta, trajala je četiri dana.

Jedan od njih bio je Ivan Karadžić, koji se u Beogradskoj hronici prisetio spasavanja dece.

„Moj život se umnogome promenio od tog događaja. Sigurno da ne bih bio ovde da se to nije desilo. Mislim o tome svakog dana“, kaže Karadžić.

Prema njegovim rečima, prvi put kada je ugledao decu nije znao da li su živa. Jedna od stvari kojih su se plašili jeste da li će deca preživeti izranjanje.

„Kada smo pristigli na to mesto, svi smo se plašili da zapravo nismo došli u spasilačku misiju, već da ćemo izvući njihova tela. Beskrajno sam srećan što nije bilo onako kako smo strahovali“, objašnjava Karadžić.

Sa decom, kako kaže, nije ostao u kontaktu, ali ih je video posle spasavanja na proslavi, koju je organizovala tajlandska vlada

Navodi da se ne oseća kao junak, jer se poslednjih 13 godina života obučavao da bi bio sposoban za ovakvo ronjenje.

„Možda zvuči pomalo glupo, ali kada vidite stariju gospođu da joj treba pomoć da pređe ulicu, mislim da je normalno da priđete i pomognete. To sam i ja uradio. Video sam da je neko u velikoj nevolji i bila mu je potrebna pomoć i da ja mogu da mu je ukažem. Ne osećam se kao heroj“, zaključio je Karadžić.