Neolitski megalopolis u Drenovcu oduševio stručnjake sa Kembridža

U doba neolita ljudi su na prostoru današnje Srbije živeli u skladu sa prirodom, skromno ali dobro organizovani, a u svakodnevni život unosili su i dozu umetničke kreacije. Kuće su građene od prirodnih i ljudima dostupnih materijala, jednostavno, ali vešto. Oko 4.500 godina pre nove ere peć je uvek bila sa severne srane, a ulaz sa jugozapadne.

Lokalitet Drenovac zainteresovao je i istraživače sa Univerziteta u Kembridžu koji ovih dana završavaju geoarheološka istraživanja.

„Arhitektura je ovde fantastična, imate divne figurine venere, pravu industriju grnčarije, autentične ostatke kuća, ovo je zaista sve fantastično“, kaže Čeri Frenč, profesor na Odseku za arheologiju na Kembridžu.

Najstarije iskopine u Drenovcu datiraju iz šestog milenijuma pre nove ere, a pravi procvat naselje je doživelo u doba mlađe neolitske vinčanske kulture.

S pravom ga nazivaju neolitski megalopolis jer je na prostoru od pedesetak hektara geomagnetnim sondiranjem otkriveno između 600 i 700 kuća. Za to vreme imopozantan broj, što svakako facinira naučnike.

„Ovo je izuzetno nalazište, kuće su veoma dobro očuvane i imamo autentičan materijal na podu građevina. Veoma je dobro imati netaknute slojeve iz kojih je moguće uzeti uzorke za analizu“, naglasio je Ijan Osterajher, doktorant Kembridža.

Najbolje očuvani ostaci neolitskih kuća u Drenovcu su jedva dvadesetak metara od Koridora 10, a ideja je da se sve to zaštiti i uredi, izgradi prilaz i jednog dana pokaže turistima i putnicima u tranzitu.

„Mislim da su kolege sa Kembridža videle pravu vrednost ovog lokaliteta. Nažalost, mi već deceniju i po pokušavamo da u to uverimo i sve ove koji odlučuju o našoj egzistenciji i ovog projekta“, požalio se arheolog Slaviša Perić.

Arheološki kamp u Drenovcu nastavlja se tokom leta, a do tada u laboratorijama u Kembridžu biće analizirani uzorci keramike i fragmenata iz neolitskih kuća.