Vlasina skriva i čagu – jednu od najlekovitijih gljiva na svetu

Isplatile su se godine upornosti i traganja. Nema pedlja Vlasine koji nije prepešačila. Bila je sigurna da je sa semenom breze iz Rusije pre sedam decenija po vlasinskoj visoravni rasejana i čaga. Analize Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu potvrdile su – na Vlasinskom jezeru raste jedna od najlekovitijih gljiva na svetu.

„Rebrasta je poput spaljene kore i sada je sezona kada je beremo, kasna jesen oktobar mesec, pa do februara, marta“, kaže Lidija Arsić sa Vlasine.

Za njeno skidanje potrebni su znanje, dleto, čekić i obzirnost, ako se ostavi bar jedna četvrtina gljiva se regeneriše.

„Uzećemo samo spoljne delove, ovaj žuti deo apsolutno nema nikakvih lekovitih svojstava, ostavićemo za neku drugu godinu“, objašnjava Arsićeva.

Uglavnom je visoko na stablu. Ima je i na mladim brezama. „Sa malih breza retko skidamo čagu, zato što, iskustvo Rusa, kaže da je mera za branje da ona bude veličine dlana“, navodi Lidija Arsić.

Tajna vlasinske čage su nadmorska visina iznad 1.200 metara, izuzetno hladne zime i topla leta.

Vlasinsko prostranstvo je najjužnija tačka na zemljinoj hemisferi gde je otkrivena čaga. Najbliže nama čage ima na krajnjem severu Austrije i u Poljskoj.

Analize su pokazale da kvalitet i lekovitost srpske čage ne zaostaju za ruskom gljivom.

„Naša je možda čak i kvalitetnija, možda zato što je nema toliko puno u Srbiji“, istakao je Srđan Lazarević iz Gljivarskog društva Niš.

„Najveća tajna čage su polisaharidi. Ima ih preko dvadeset. Koristi se kod svih bolesti imunosistema“, objasnila je Arsićeva.

Osušena i samlevena pod kamenom koristi se za čaj ili kao dodatak jelu. Ne propuštaju se ni dani pre vegetacije za vađenje soka iz breze. Da se preporodi telo i duša lepotama Vlasine.