Da bi priroda bila čistija, moramo zaštiti lešinare

Međunarodna radionica pod nazivom „Balkanski projekat protiv trovanja", ima za cilj da sve zemlje učesnice naprave strategiju borbe protiv trovanja lešinara i drugih životinja.

Slučajevi trovanja divljih životinja i lešinara dosta su česti i ponavljaju se iz godine u godinu. Uglavnom su vezani za komercijalna lovišta ili za područja na kojima životinje dolaze u sukob sa ljudima, bilo u stočarstvu, bilo u drugim poljoprivrednim praksama, naglašava Uroš Pantović iz Fondacije za zaštitu lešinara.

„U poslednjih 17 godina zabeleženo je preko 200 slučajeva trovanja. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nedavno je uradilo izveštaj u kome su tačno zabeleženi svi pojedinačni slučajevi trovanja. Odgovornost za slučajeve trovanja odnosi se isključivo na ljudski faktor, bilo namerno ili nenamerno. Nenamerno trovanje izazvano je najčešće neadekvatnom primenom pesticida u kontroli populacije glodara“, dodaje Pantović.

Međutim, Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica skreće pažnju da samo 10 do 20 odsto otrovanih jedinki bude otkriveno u prirodi, jer leševi brzo nestaju, tako da broj od 170 zabeleženih slučajeva sigurno nije tačan.

Zakoni koji regulišu ovu problematiku postoje, samo ih je jako teško sprovesti u praksi, slažu se oba gosta Jutarnjeg programa. Pre svega, jako je teško doći do konkretnih dokaza na osnovu kojih bi neko mogao biti optužen. Zato se u većini slučajeva sve završava podnošenjem prijava protiv N. N. lica. Nedostatak naše administracije, kao i drugih zemalja na Balkanu, jeste nedovoljan kapacitet institucija da uđu u koštac sa tim problemom.

Tema skupa „Balkanski projekat protiv trovanja“ je upravo nastojanje da se povežu sve strukture koje mogu doprineti uspešnoj borbi protiv trovanja.

„Ključne su, naravno, državne institucije, oni koji sprovode zakon u delo, ali, takođe, i brojne nevladine organizacije i brojni nezavisni stručnjaci koji se bave zaštitom lešinara i ovim problemom“, kaže Uroš Pantović.

Na skupu u Novoj Varoši biće organizovane radionice na kojima će se vršiti konkretna obuka za nekropsije i uzrokovanja za toksikološke analize. Predavanja će držati predstavnici regionalnog ministarstva Andaluzije koji imaju preko 20 godina iskustva u borbi za zaštitu divljači od trovanja. U Španiji se preko 30 godina radi aktivno na tom problemu i imaju posebno razvijene strukture koje se time bave i vrlo definisane protokole.

Od posebnog značaja je to što će na skupu učestvovati predstavnici sa celog Balkana, jer lešinari koji lete na visini od 3.000 metara u vrlo kratkom roku prelaze iz zemlje u zemlju.

„Takođe, kada se nađe otrovana jedinka, procedura uviđaja je vrlo bitna. Ti uviđaji izgledaju bukvalno kao kada je u pitanju čovek. Jako je važno otkriti otrov koji se nalazi negde u prirodi. Kada imate otrovanu jedinku, to je u stvari simptom da imate bolesnu životnu sredinu. U tome moraju da učestvuju svi državni organi nadležni za to. Inspekcija za zaštitu životne sredine, ljudi na terenu, čuvari, šumari, policija koja mora da izađe na dojavu, jer postavljanje otrova je krivično delo, i na kraju tužilaštvo. Tužilaštvo mora da izda nalog za prikupljanje svih operativnih podataka na osnovu kojih će pokrenuti postupak kod sudija, a sudije moraju to da kvalifikuju kao ekološki kriminal. Znači, to nije prekršaj, to je kriminal i za to može da se ide i u zatvor“, ističe Zoran Karić.

Nažalost, došli smo do toga da su u Srbiji iščezle čak tri vrste lešinara – bradan, crni strvinar i bela kanja, a jedina preostala vrsta je beloglavi sup koji svoj opstanak duguje velikim naporima ornitologa i meštana zapadne i jugozapadne Srbije.

„U Srbiji je 1959. godine potrovano 700 beloglavih supova. Sada imamo populaciju od oko 400 primeraka. Tada je to bila legalna praksa koju je sponzorisala država. Naročito u mediteranskim zemljama ta praksa se održala do danas. Kod nas je 1975. godine zabranjena upotreba otrova kao metod kontrole populacije predatora i drugih neželjenih životinja“, objašnjava Uroš Pantović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.