Aja Sofija u fokusu političke debate

Istanbul se već priprema za obeležeavanje stogodišnjice Republike Turske, 2023, koju je formirao Kemal Ataturk. Ponosni su na demokratsku zrelost koja se potvrđuje na svakim novim izborima, ali i kulturno-istorijskim nasleđem.

Vizantijsku čine Crkva Sveta Sofija, koju je u šestom veku izgradio car Justinijan, i Cisterna Bazilika sa mermernim stubovima, za skladištenje vode iz istog perioda; otomansko – Sultan Ahmetova ili Plava džamija, i Top kapi saraj, sultanska palata, koju je 1459. godine podigao Mehmed Drugi, osvajač Konstantinopolja.

Tu je i spomenik Milion, iz četvrtog veka, polazna tačka velikog rimskog puta Via Ignjatija. Upravo to nasleđe preporučuje Tursku za buduće članstvo u Evropskoj uniji, kao što je to svojevremeno važilo za Grčku.

Zato je izjava predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da postoji mogućnost da Crkvu Svete Sofije u Istanbulu, koja je trenutno muzej, pretvori u džamiju iznenadila.

Od Crnog utorka, kada je 29. maja 1453. godine Konstantinopolj, prestonica Istočnog rimskog carstva, pao pod vlast Otomanske imperije, sve velelepne vizantijske crkve pretvorene su u džamije, poput Svete Sofije, danas Aja Sofije.

Tu je zasedao Sveti sinod, a za vreme Otomanskog carstva freske su omalterisane i unutrašnjost je rekonstruisana za verske potrebe muslimana.

U vreme politike sekularizacije Turske, koju je vodio predsednik Kemal Ataturk, Aja Sofija je 1935. godine pretvorena u muzej. Ulaz se naplaćuje. Pre deset godina počelo je skidanje maltera ispod kojeg su u svojoj raskoši izranjale freske.

Aja Sofija se nalazi na spisku svetske kulturne baštine Uneska i malo je verovatno da se njena namena može izmeniti. Da je reč samo o predizbornoj kampanji pokazuje i najava predsednika Erdogana da će o budućnosti Aja Sofije razgovarati posle lokalnih izbora, u nedelju 31. marta.