U poseti svojim spasiocima

Prve reči koje su stigle do šefa smene beogradskih vatrogasaca, dok su na licu mesta njegove kolege pokušavale da tada devetogodišnjeg Aleksu Bulajića izvuku iz lifta koji ga je priklještio između dva sprata, bile su „Šefe, mi nemamo rešenje".

Te 2011. godine, dok je bio u gostima kod tetke, Aleksa se igrao napolju sa svojom braćom i sve je bilo u redu.

„Koliko se sećam, otišao sam peške do devetog sprata da popijem vode i tata i teča su mi rekli da ne idem liftom nego peške. Sišao sam jedan sprat peške i ušao u lift. Zaglavio sam se između prvog i drugog sprata“, priseća se tih događaja Aleksa.

Kako kaže, uhvatila ga je panika i želeo je da što pre izađe iz lifta. Slomio je staklo misleći da će moći da se provuče, ali nije uspeo i zaglavile su mu se obe noge i obe ruke.

Lift je krenuo. Ruke i noge su mu bile priklještene i, kako kaže, pretrpeo je velike bolove. Vatrogasci se prisećaju da je situacija bila veoma napeta.

Slobodan Stojčić, Komandir voda vatrogasne stanice Zemun, kaže da je bilo potpuno neverovatno da je njegovo telo uspelo da se stisne u taj prostor, a da se potpuno ne smrska.

Uz pomoć ekipe iz Gradskog stambenog, vatrogasci su ručno spustili lift i izvukli dečaka.

„Kada smo uspeli da ga oslobodimo i da ga stavimo na nosila, tada su stigle i ostale ekipe i dosta pomoći. Kako su krenuli da ga odnose, ja sam u tom trenutku izgubio svu snagu i samo sam pao dole“, seća se vatrogasac Stojčić.

Od kada se oporavio, Aleksa svakog marta sa ocem posećuje svoje spasioce.

„Često imamo posete ljudi koji posle naše obavljene intervencije, kojima smo spasili stan ili život, i na neki način održavaju sa nama kontakti. To je nama veoma drago“, kaže Miloš Majstorović, Komandant vatrogasne brigade.

Aleksa će uskoro napuniti 18 godina. Iako ide u srednju turističku školu, želi da jednog dana postane vatrogasac.