Plastični otpad ugrožava faunu Galapagosa

Naoružani samo rukavicama i velikim vrećama rendžeri se bore sa gomilama plastike koja pokriva ostrva Galapagosa i njegovu jedinstvenu faunu.

Tone plastike talože se na obalama Galapagosa na kojima mikročestice završavaju u želucima životinjskih vrsta koje žive samo na tom arhipelagu u Tihom okeanu smeštenom oko 1.000 kilometara zapadno od Ekvadora.

Te mikročestice često otpad koji potiče iz velikih gradova i sa drugih kontinenata, možda su najveća pretnja iguanama, kornjačama, pticama i ribama Galapagosa.

„Ti maleni delovi plastike postaju deo prehrambenog lanca koji kasnije možemo konzumirati“, kaže biološkinja Dženifer Suarez iz Nacionalnog parka „Galapagos“.

Delovanjem sunčevih zraka i slane morske vode, plastične boce, kese, poklopci, posude i ribarske mreže usitnjavaju se a talasi ih bacaju na stene i tako se oslobađaju mikročestice koje progutaju životinje.

Svake godine uprkos velikim vućinama na ostrva stižu ekspedicije kako bi proučile štetu koju izaziva čovek.

U otpadu pronađenom na ostrvima koje koriste životinjske vrste, neke kojima preti i nestanak, bilo je i cipela, upaljača, olovaka, konzervi.

„Više od 90 odsto prikupljenog otpada nije posledica aktivnosti na Galapagosu, već je otpad  iz Južne i Središnje Amerike, pa čak i Azije“, kaže direktor Nacionalnog parka Horhe Karion.

Većina plastičnog otpada su boce s peruanskim, kolumbijskim ili panamskim natpisima, kao i posude kineske proizvodnje.

„Taj otpad potiče najverojatnije s ribarskih flota iz Azije koje plove nedaleko Galapagosa“, kaže Karion.

Od 1996. lokalni ribari čiste i najudaljenija ostrva, a protekle tri godine vodi se registar otpada koji pokazuje poreklo smeća koje završi na nenaseljenim obalama.

Uprava ostrva nada se da će vođenje tog registra omogućiti da se podnesu zahtevi za odštetu od onih koji najviše štete okolini ostrva.

Rendžeri nacionalnog parka takođe vode svoj registar, ali on se odnosi na životinje na koje taj otpad utiče. Tako su uočili da kormorani grade gnezda od upotrebljenih pelena ili plastičnih kesa, a blune (morska ptica) ginu pod gomilama otpada.

Drugo šokantno otkriće su kese koje jedu kornjače jer misle da se radi o meduzama kojima se normalno hrane.

„Toliko neselektivno bacamo otpad u more da se pojavljuje na obalama na kojima nema ljudi ali zato već ima smeća“, kaže volonterka Šarlin Zuniga koja učestvuje u čišćenju ostrva.

Otpad koji se prikupi na ostrvu prevozi se u Ekvador, gde se spaljuje.

„Moramo otići dalje od pukog prikupljanja otpada. Moramo apelovati na savest na globalnom nivou da ljudi prestanu da bacaju otpad u more“, ističe volonterka Šarlin.