Draga Saveta za kafane i restorane

Kobasice sa sirom, pivo i čokoladni tart na Tviteru su spojili četvoro mladih Beograđana, koji se nikada ranije nisu sreli. Kada su shvatili da vole sličnu hranu, drugarstvo se sa društvenih mreža preselilo u kafanu. Ubrzo je nastao i blog na kome ocenjuju beogradske restorane.

„Kao draga Saveta za ljubavne probleme, tako smo i mi draga Saveta za restorane. U po dana, u po noći, gde bi sad mogao da idem, šta bih sada mogao da probam, kako ti se čini da li bi mogli tamo da idemo, mi kažemo naše iskustvo ili kažemo: eee ne mogu sada idi na sajt tamo se nalaze sve ostale informacije,“ kaže bloger Nikola Radović.

Njihove informacije gde se dobro zasladiti ili zaslaniti čita više od pola miliona ljudi. Za određivanje toga da li je restoran položio ispit ili ide na popravni postoje jasni kriterijumi.

„Prvo i osnovno kvalitet hrane, onda usluga koja je svima nama jako bitna i smatramo da je podjednako bitna koliko i hrana u samom restoranu, zatim higijena, ambijent i odnos cene i kvaliteta“, ističe Aleksandra Ivanović, blogerka Ukusa Beograda.

Kažu da su stroge sudije, pa zato nijedan ugostitelj nije dobio čistu desetku.

„Oni pravi ugostitelji shvataju kritiku na najbolji mogući način jer oni znaju da je mišljenje gosta najbitnije, a mi smo gosti pre svega“, objašnjava Nikola.  

Aleksandra dodaje kako su se susretali i sa negativnim komentarima. 

„Bunili su se pojedini vlasnici restorana da to nije bilo tako, da nismo bili objektivni. Međutim, mi samo navodimo situacije onakve kakve jesu bile, ne izmišljamo ih niti nešto želimo da prezentujemo kao negativno. Nama je negde želja da se nakon negativnih ili pozitivnih recenzija u kojima je bilo nešto negativno, stvari poprave“, napominje Aleksandra.

A da li ugostitelji uče na svojim greškama i to proveravaju. Zato svakoj kafani daju novu šansu. 

„Imali smo želju na početku da uživo prenosimo utiske putem društvenih mreža, ali je često dolazilo do toga da vlasnici koji prate naš profil shvate da smo tu pa se trude da budu bolji nego što jesu ili da nam pošalju dezert. Na to ne nasedamo, pa smo prestali da dok smo u restoranu kačimo slike na društvene mreže“, ukazuje Aleksandra.

Ove sladokusce sa stažom zato pitamo koja je najveća boljka prestoničkih restorana?

„Usluga, mi o tome pričamo maltene od početka. I dosta puta, dešava se prečesto da kuvar svoj deo odradi perfektno, da je enterijer odrađen super, da je restoran konceptualno zamišljen savršeno a onda dođe neko ko ne zna to da vam posluži ili ko je drzak ili ko je neprofesonalan i može ceo utisak da vam upropasti“, kaže Jelena Rašković.

Istražujući ukuse Beograda u njimu uživaju, o kojem kilogramu viška misle kasnije.