Pčele gube borbu sa pesticidima

Kontrolišu pčele, utvrđuju njihovo stanje i gubitke tokom zime – Čedomir Mladenović i Igor Anđelković iz Vranja pčelare 40 i 10 godina, a kada je neophodno u ovom periodu dohranjuju pčele.

„Zaključak da su pčele dobro zimovale, nema sada gubitaka. Što se tiče toga baš su dobro zimovale i vidimo da su u punoj snazi. Pčele su glavni oprašivači biljaka, svaki treći zalogaj koji pojedemo je zahvaljujući njima. Još je Albert Ajnštajn rekao: Kada nestanu pčele, za četiri godine će nestati i čovečanstvo“, ističe Anđelković.

Pčele najviše ugrožava neodgovorna upotreba pesticida u poljoprivredi, zaprašivanje krpelja i komaraca.

„Preporuka je da se ne prska u cvetu nego kada dve trećine latice cveta opadnu, da prskaju u popodnevnim satima kada se pčele vrate u košnice. Tada manje opšte sa okolinom i preko noći taj pesticid, ta hemija ispari“, objašnjava Mladenović, predsednik društva pčelara „Matica“.

Prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela. Poslednjih nekoliko godina prinosi meda su manji.

„Prinos uopšte nismo imali 2016. i 2017. godine. Morali smo da dohranjujemo svoja društva da bi preživela“, navodi Anđelković.

„Prinos je smanjen zbog raznih klimatskih poremećaja, gde dolazi do zamrzavanja voća ili udari prejaka suša. Drugo, nemamo stočni fond koji je ranije išao na ispašu, đubrio to medonosno bilje“, kaže Mladenović.

Srbija na šest stanovnika ima jednu košnicu, što je najbolji rezultat na svetu. U oblasti Sečuan u Kini, nestale su sve divlje i pitome pčele.