Kako je kruna kralja Petra ostala u Prizrenu

Prizren, nekada carski grad, jedan od najživopisnijih centara Stare Srbije, te 1915. godine bio je svedok tragedije srpske države. U njemu je iscrpljena armija, narod, srpski kralj, diplomatski kor – oko 150.000 prognanika koji traže utočište. Kada je doneta odluka da se u povlačenju mora krenuti dalje, preko crnogorskih i albanskih planina, kralj Petar je jedva na to pristao.

Kralj Petar je tada rekao, da na izgnanstvo pristaje samo da bi sa vojskom i narodom podelio najveće patnje, ali da nema nameru da krunu, poput konzerve, nosi u rancu. Neka je u Prizrenu, gradu naše najveće slave, a sada naše najveće patnje.

Tako je, prema predanju, kruna sakrivena u zgradi Prizrenske bogoslovije. U gluvo doba noći, uklonjene su podne daske, iskopana rupa i u nju položena kraljevska kruna.

Jeromonah Isidor Jagodić, zamenik rektora Prizrenske bogoslovije navodi da postoje svedočanstva o tom događaju. Branislav Nušić je pisao da je kruna ostala na teritoriji Srbije iako je kralj napustio zemlju.

„Kruna je ostala kao simbol naše vladavine i naše vlasti, simbol jedinstva države. Ostala je ovde da se čuva, i kaže se tamo, u tim opisima, da nikada nisu zamišljali da će učestvovati u sahranjivanju krune. Ni sam rektor, tada, nije znao gde je kruna zakopana“, objašnjava jeromonah Isidor.

Ta kruna izlivena od bronze Karađorđevog topa, u Prizrenu je ostala da čeka, i dočekala je oslobodioce. Između dva svetska rata je bila u dvoru Karađorđevića, tokom Drugog svetskog rata skrivana je u manastiru Žiča, a potom smeštena u Narodni muzej u Beogradu.

Odatle je preneta u Muzej Prvog srpskog ustanka, pa dugo stajala u depou Narodne banke Srbije i najzad, od 2005. godine je u vlasništvu Istorijskog muzeja Srbije.