Lov nije tek puki odstrel

Na obroncima Čemernog još ima snega koji se spušta do Guče. Na pojedinim mestima i dalje je neophodna mehanizacija da bi se stiglo do hranilišta za divlje životinje. O njima brinu dragačevski lovci koji pomažu i žiteljima tih krajeva u kojima je zima surova.

Radomir Luković iz sela Gornji Dubac kaže da mu prisustvo lovaca mnogo znači. „Ovde je bio skoro dva metra snijeg. Srušio mi je kuću i krov je pao, ništa nisam mogao da odbranim. Znače lovci mnogo, da nije lovaca ovde, snegovi veliki, oni čiste put“, rekao je Luković.

Tokom cele zime medvedi, divlje svinje, zečevi, srndaći i druge životinje zahvaljujući lovcima mogu da se goste na hranilištima.

„Zbog ljubavi prema životinjama, obezbeđujemo i njihovo stanište, da budu prisutne sa hranom i obilazimo lovište, da li ima kakvih problema, da li ima progona divljači“, rekao je Dušan Broćić iz lovačkog društva „Kaona“.

Do pojedinih mesta po snegu se teško stiže, ali lovci uvek nađu načina da dođu do cilja. Lov kažu, nije samo puki odstrel. Naprotiv, veći deo godine, zapravo je briga o divljači.

Tamo gde se ne može ni traktorom, ni džipom, preostaje jedino da se ide na sopstveni pogon, zbog čega lovci iz Dragačeva svake zime, i kada su najdublji snegovi, prepešače kilometre da bi prehranili divljač.

Novac obezbeđuju od svojih prihoda, ali i kroz projekte koje podržavaju opština, ministarstva i ljudi kojima nije najvažnije da samo dođu do lovačkog trofeja.

„Lov predstavlja jedan vid sporta, upoznavanja, pre svega brigu o divljači, ishrane, poboljšanje fonda i mnoge druge prateće elemente, a tek na kraju dođe i lov i odstrel, koji je naravno propisan po zakonu“, izjavio je Boban Rudinac, predsednik lovačkog društva „Kaona“.

Zbog toga je dragačevski kraj postao stanište i zaštićenih vrsta divljih životinja, i sve više privlači lovce sa svih meridijana. Međutim, želja im je ne samo da očuvaju bogatstvo faune, već i da se taj vredni resurs stalno povećava.