Kuda idu divlje životinje

Velike zveri koje žive na teritoriji Nacionalnog parka „Đerdap“ često prelaze i preko Dunava u karpatski deo Rumunije. „Konekt grin“ je međunarodni projekat revitalizacije i upravljanja ekološkim koridorima velikih sisara na teritoriji Karpatskog regiona i u Republici Srbiji.

Migratorni koridori predstavljaju puteve kojima se životinje povezuju između dva staništa na kojima se nalaze, objašnjava dr Marina Nenković Riznić sa Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije gostujući u Jutarnjem programu. Ti migratorni koridori često zbog izgradnje puteva, infrastrukture uopšet ili zbog građevinskih područja bivaju prekinuti čime dolazi do fragmentacije staništa. Ta fragmentacija staništa dovodi do toga da se vrlo često onemogućava i razmnožavanje takvih vrsta i njihova migracija.

Nenad Radaković iz Nacionalnog parka „Đerdap“ naglašava da je normalno da se životinje kreću i ne poznaju državne granice. Dunav jeste granica između Srbije i Rumunije ali vrlo često se dešava da divljač prelazi Dunav i zato je vrlo bitno da se utvrde ti migratorni putevi.

„Područje parka je veliko toliko da tu zajedno mogu da stanu Kopaonik, Fruška Gora i Tara, pa čak i jedan Uvac. Da bismo pokrili celo područje koristimo foto-klopke i kamere kako bismo utvrdili te puteve“, kaže Radaković.

Zakonska regulativa u oblasti prostornog planiranja i planiranja infrastrukturnih koridora i saobraćaja još uvek ne prepoznaje migratorne koridore velikih sisara. Kako dr Ninković Riznić ističe, problem je što mi posedujemo i zakonsku i stratešku osnovu za primenu i definisanje ekoloških koridora, međutim, postoji neusaglašenost između legislative koja se tiče zaštite prirode i prostornog planiranja.

„Austrija ima jako dobro razvijen sistem ekoloških koridora, Mađarska takođe, Češka, Slovačka, generalno to je praksa u celom svetu koja međutim, kod nas još uvek nije zaživela. Životinje moraju da migriraju. Zbog razmnožavanja, hrane tako da mora da postoji uzajamna sprega između zaštite prirode i prostornog planiranja“, dodaje dr Ninković Riznić.

Nenad Radaković iz Nacionalnog parka „Đerdap“ ističe da im je najveći problem đerdapska magistrala koja je najprometnija i da se često dešavaju uginuća divljači. Medved je povremeni stanovnik Nacionalnog parka. Ponekad sa kučevskih planina i timočkih šuma prelaze na područje Nacionalnog parka i dolaze skoro do Negotina. Što se tiče risa, ima oko desetak jedinki i oko četrdesetak vukova na području Nacionalnog parka „Đerdap“.

Projekat se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa i u njemu učestvuje 11 institucija iz šest zemalja Evropske unije. Ceo projekat traje tri godine. Srbija se uključila polovinom prošle godine. Trenutno se radi na definisanju metodologije za mapiranje i evidentiranje koridora.

„Na kraju mi bismo trebali da imamo jednu mapu jasno definisanih ekoloških koridora koja bi kasnije, nama kao planerima, pomogla da nađemo mesta na kojima će se postaviti ti zeleni prelazi preko, na primer, đerdapske magistrale“, objašnjava dr dr Marina Nenković Riznić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.