Drveni i heklani nakit – suveniri iz Srbije

Često slušamo kako stari zanati izumiru, ali ima i onih koji pokušavaju da spreče taj trend. Među njima je i udruženje „Baština“ u centru Beograda, koje se bavi očuvanjem tradicionalnih zanata.

Rada i Silvica, nekadašnji komercijalista i turizmolog, sada imaju nova zanimanja. Rada sa suprugom već bezmalo dve decenije izrađuje neobičan drveni nakit.

„Najzahtevniji je rad od kosti, goveđe butne kosti, to mora da se kuva pa da se prosuši i tek onda da se obrađuje“, navodi umetnica Rada Radojković.

Objašnjavajući šta se sve može napraviti od goveđe butne kosti, Rada nabraja razne priveske, prstenje, potkovice, rogove.

Nakit osmišljavaju i izrađuju ga i od rogova jelena, fosila hrasta i raznih vrsta drveta. Najmanji privezak znaju da prave i po nekoliko dana.

„Jako je zahtevno prvo se rade i grubi radovi, ima dosta prašine, seče se i najbolje je da se iseče pravilno i onda kada se obrađuje manje je problema. Šmirgla se jačim šmirglama i na kraju sitnijim, i na kraju samo pamučnom krpom“, kaže Rada.

Sa suprugom živi na Avali, gde su u stalnoj su potrazi za materijalima. Najsrećniji su kada bačenom drvetu produže život pretvarajući ga u nakit.

„Najbolje se obrađuje kedar, to smo saznali od prijatelja raznih, inače svo drvo je jako dobro za nakit ako je suvo. Od naših se koristi ružino drvo – kruška, višnja, trešnja, a koriste se i hrast i orah“, nabraja ova umetnica.

U očuvanju nakita koji se nekada nosio, Radi se pridružila i Silvica koja đinđuve sa tradicionalnim motivima izrađuje heklajući ih.

„Ja sam krenula odavno pored mame, a moja ćerka pored mene, tako da je to neka tradicija, ali smo nakit počele ona je insistirala na nečemu novom, tako da smo nakit počele pre nekih sedam godina“, seća se Silvica Zlatković.

I od tada ne prestaje da smišlja motive za nove broševe, ogrlice, minđuše... kaže da ne postoji taj komad nakita koji se ne može isheklati.

„S obzirom na to da smo se mi ovde u udruženju bazirale na starim zanatima, mi ne možemo da spajamo samo delove nakita. Moramo da uradimo nešto da bude ili vez ili heklanje nešto što je stari zanat, e na ovoj ogrlici je neka kombinacija, je iskombinovno je heklanje, ovo su heklani detalji sa kupovnim detaljima“, pokazuje Silvica.

Silvica je umešna u gotovo svim vrstama ručne radinosti, a naročito je vešta u heklanju na koži.

„Pa zato što je malo teža tenika i vrlo je sitna, to su rokoko ružice koje se rade na koži i vrlo je teško to izvesti. Koža je malo kruta, ali zato mnogo lepše izgleda nego na platnu“, priča Silvica.

Drveni i heklani nakit obišao je svet, a najčešće ga sa sobom kao uspomenu iz Srbije ponesu turisti. Udruženim snagama bore se za opstanak jer veruju da će doći vreme kada će se njihove veštine i stari zanati ponovo ceniti.