Zašto kiša miriše?

Posle svake kiše zemlja ima onaj poznati, karakterističan, specifičan miris kada se natopi kišnicom. Ta pojava nazvana je petrikor, a ime joj datira iz šezdesetih godina 20. veka.

Miris koji povezujemo sa vodom, a ne potiče od nje je miris kiše koji su prvi put analizirali australijski istrađivači, Džoj Bear i Ričard Tomas 1964. godine. Oni su u svom radu objavljenom u časopisu Nejčer (Nature) ovom mirisu dali izvaničan naziv - petrihor.

Grčko „petra“ znači kamen, dok se „ikor“ odnosi na reč iz mitologije – tečnost koja teče venama grčkih bogova.

Mala fabrika parfema iz Indije uspešno je izolovala ovaj miris iz ulja sandalovog drveta i nazvala ga „mati ka atar“, ili „zemljani parfem“.

Miris kiše dolazi od biljnih ulja koja su absorbovali zemlja i kamenje. Kada kiša pokvasi zemlju i ovo ulje dođe u kontakt s vodom, oslobađa se jedan produkt bakterija pod nazivom geozimin, organsko jedinjenje (od grčkog „miris zemlje“) što nosi taj specifičan miris, a odgovoran je i za poznati „zemljasti“ ukus cvekle. Za specifičan miris odgovorne su bakterije koje žive u zemlji.

Slabe i umerene kiše proizvode više aerosoli nego pljuskovi, a za vreme pljuskova, sa grmljavinom, na miris vazduha utiče i ozon.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.