Deda Jovan slavi 95. rođendan i Jovanjdan sa 70 članova porodice

Uz slavsku sveću Ćojbašići svake godine slave radost, porodicu i tradiciju. Znaju da život nisu brojke, ali deda Jovanove mnogo govore. Od sedmoro dece, doživeo je i dve čukununuke Milu i Milicu.

„Sve šćerke, svi zetovi, svi su dobro i ta deca isto tako. Ja samo se molim Bogu da bidu dobro, da bidu zdravo. Ja sam se naradio i dobro na kraju i ne mislim uopšte do kad ću, samo oni da bidu dobro“, kaže vremešni Jovan Ćojbašić.

Ljubav i privrženost porodici nesebično je delio, a decu učio da budu vredni i da se poštuju.

Deka Jovan kaže da moraju da se vole, da zajedno znaju da rade: „Da ne pričam kad poneki počnu nešto pričat, na primer da ne može niko ni skim sve to tako ne može da se sredi. Može, može mora da se radi, nema života bez rada.''

„Brat mi je isto godište kao i moj sin. Odrasli su zajedno. Više ga računam kao sina nego kao brata. Svi se slažemo, sestre, brat, svi smo mislim cela naša familija i porodica, svi smo složni“, ističe Milica Zlatić, Jovanova ćerka.

Prošao je Jovan skoro čitav vek, a najveća je sreća, kaže, da bude sa najbližima. I svi su na Jovanjdan zajedno. Porodično okupljanje prilika je za susret pet generacija.

„Samim tim što svi zetovi slave različite slave, a i različitu od naše, najmanje sedam puta godišnje se skupljamo ovako, plus kad su neke svadbe, rođendani, završetak fakulteta, uvek nađemo neki razlog da se okupimo“, otkriva Srdan Ćojbašić, Jovanov sin.

„Prenosimo tu neku tradiciju da se deca znaju, da se druže, i ne samo preko Fejsa, nego zaista, lično da se viđaju da se posećuju, da li su ovde ili su negde na strani, ali mislim da je to zaista za danjašnju porodicu veoma, veoma bitno“, ocenila je Ljupka Mijatović, Jovanova unuka.

Ćojbašići iz Ivanjice znaju vrednosti i značaj porodice. I poštuju je po ugledu na dedu Jovana.