Srbin je Kinezu Amerikanac

Tek navršena 2018. godina za Kinu je bila veoma važna jer je nacija slavila 40. godišnjicu od početka reformi i otvaranja prema svetu.

Otvaranje prema svetu značilo je otvaranje tržišta: robe, usluga, radne snage.

Kina poslednjih godina „uvozi“ veliki broj predavača engleskog jezika i sportskih trenera. A zajedno sa njima, „uvezla“ je i brojne zapadnjačke praznike i običaje.

U Kini se slave američki praznici Dan zahvalnosti, Noć veštica, Dan zaljubljenih...

Za mnoge praznike i ne znaju šta znače, ali jednostavno, vole da slave.

Brojni Kinezi poistovećuje „belog čoveka“ sa Amerikom, pa neće propustiti priliku da vam čestitaju svaki od ovih praznika ako ste stranac u ovoj zemlji.

Naprimao sam se ovde čestitiki za katolički Božić više nego što su mi u životu pravoslavni čestitali.

Kineski praznični kalendar je kao jedna velika plastična jelka na kojoj su ukrasi (veoma šareni) sa svih kontinenata.

Iako je Kineska nova godina (u februaru) poznata širom sveta, ona poznatija (31. decembra) itekako se slavi u Kini!

Kineski gradovi su šareno okićeni (a šareno u Kini znači baš šareno!), kite se jelke (naravno plastične, znate kako izgledaju jelke „kod Kineza“), i sve to doprinosi da se praznična atmosfera oseti i u vazduhu (kad nije zagađen, naravno).

A možda više od svega, doprinosi ekonomiji Kine.

Pa čak i da je ne proslavlja, Kina je neizostavni deo međunarodne Nove godine u čitavom svetu.

Doslovno.

Čak dve trećine svih novogodišnjih ukrasa na planeti proizvede se u oko 600 fabrika koje se nalaze u kineskom gradu Jivuu u provinciji Džeđijang.

Iz ovog grada svake godine ode više od 20.000 vrsta proizvoda sa temom katoličkog Božića i Nove godine.

Zvuči kao filmska priča?

Pa da. Reditelj Mladen Kovačević napravio je film Merry Christmas, Yiwu, o ovom gradu koji nazivaju „tržnim centrom sveta“.

Setite se toga sledeći put kada u lokalnoj „kineskoj“ radnji budete kupovali lampione za 200 dinara.