Da li je batina iz raja izašla ili lepa reč i gvozdena vrata otvara

Batina – podjednako važna na školskom času koliko i prisustvo đaka. Još od osnivanja prvih škola verovalo se da je iz raja izašla i da onaj koji nije tučen nije ni naučen. Nje nisu bili pošteđeni ni najbolji učenici, a čak je i Dositej Obradović kažnjavan na taj način.

Kustos Pedagoškog muzeja u Beogradu Aleksandra Milovanović kaže da je postojala đačka subota gde su se đaci kažnjavali, bez obzira što nisu bili krivi. „Obično su se đaci kažnjavali zbog nerada u školi ili lošeg ponašanja, ali u ovom slučaju postojala je i đačka subota gde iako niste bili krivi dobijali ste batine preventivno", navodi Milovanovićeva.

Prut je izbačen iz nastave u 19. veku kada je i zvanično zabranjeno fizičko kažnjavanje učenika. Međutim, to ne znači da u praksi i dalje nije postojalo, jer su se nastavnici dosetili novih metoda poput čupanja za kosu i deljenja packi.

Milovanvićeva ističe da se sa sigurnošću zna da je i narednih sto godina nastavljeno kažnjavanje. „Može se reći da je prestalo zvanično sa dečjom konvencijom koja je usvojena u novembru 1989., a počela je zvanično da se primenjuje 1990. godine“, dodaje Milovanovićeva.

Da se autoritet može nametnuti ako fizički kaznite dete stav je mnogih roditelja. U udruženju koje ih okuplja pokušavaju da ga obore, jer, kako kažu, kada istučete dete samo ste sebi pokazali koliko ste nemoćni.

Gordana Plemić iz udruženja "Roditelj" kaže da je posezala za fizičkim kažnjavanjem sa prvim detetom, „da mu pokaže ko je tu jači“.

„Kada je došlo drugo dvoje dece više nisam to radila i razlika između dece zbog toga se ne primećuje. Samo što mi ovaj najstariji prebacuje kako sam bila stroga", dodaje Plemićeva.

Naglašava da je naučila od svoje dece da je razgovor jako važan da je poverenje jako važno, a da je najvažnije da bude dosledna.

Ekstremna situacija jesu porodice u kojima se isključivo fizičkim kažnjavanjem najmlađih rešavaju problemi. To nam potvrđuju u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd ističu da u takvim porodicama nema empatije i učenja morlanosti. Jedino što u ovom slučaju deca mogu da usvoje od roditelja je nasilno ponašanje.

„Ta deca imaju velike izglede da i oni na rešvavaju svoje probleme nasiljem ili da nasiljem postignu nešto, jer to je njima neki model ponašanja koji oni prepoznaju i koji su doživela", kaže Miodrag Tasić, vršilac dužnosti direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd.

„Na taj način se kod njih se razvija ono što ne treba – okrutnost, bezosećajnost i postoji velika mogućnost da oni to i ponove da to bude njihov model ponašanja", upozorava Tasić.

To jeste drastičan primer i daleko je od udarca po zadnjici koji praktikuju pojedini roditelji. Ipak i povremeni udarac je vrsta fizičkog kažnjavanja, pa se mnogi pitaju da li je opravdano. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da u pojedinim situacijama jeste.

„Postoje tri situacije kada je vrlo teško rešiti situaciju osim udarecem po guzi, a to su situacije kada je dete suviše malo da razume", smatra Milivojević.

„Malo dete nije u stanju da upravlja sobom i kada se radi o nečemu što je važno npr. istrčavanje na ulice. Druga situacija je kada je dete nasilno prema drugoj deci, životinjama i odraslima. Decu umeju da grizu i grebu, jer nemaju empatiju i onda kada dete to često radi pa dobije nazad, kad njega isto boli onda dete uči da drugi ljudi nisu samo slike nego da imaju osećanja. Treća situacija je ona kada sve druge kazne ne daju rezultat i to smo imali u praksi", objašnjava Milivojević.

Jasno je da kao roditelji sami birate način vaspitanja dece. Ipak, prema najnovijim istraživanjem naučnika iz Kanade, po kojem deca koja su bijena ne samo da su neposlušnija u tinejdžerskom periodu, već su često i agresivnija.

Sa druge strane u zemljama poput Švedske, Nemačke, Španije u kojima je godinama zakonom zabranjeno fizičko kažnjavanje u porodici i školi, stopa vršnjačkog nasilja smanjila se za 70 odsto. Ne znamo da li je batina iz raja izašla, ali ako je verovati ovom istraživanju, dobro je kada je roditelji i nastavnici ispuste iz ruke.