Da li kraće radno vreme daje bolji rezultat?

Ističe se da bi trebalo rešiti i druge stvari i probleme u oblasti rada, pa tek onda razmatrati skraćenje radnog dana.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da Srbija još nije na tom stepenu razvoja da bi moglo da se ražmilja o tome da se „priušti“ šestočasovno radno vreme.

„To je teško u ovom trenutku i najrazvijenije zemlje sveta koje mogu da razmišljaju o tom modelu i same se nisu opredelile definitvno za tako nešto“, kaže Nenezić za Tanjug ističući da za tako nešto treba da se „poklopi“ mnogo stvari.

Kao primer navodi da se dosta vremena gubi u samom odlasku na posao, a i sam proces proizvodnje treba dobro prilagoditi i osmisliti, te da je potrebna opširnija analiza koja će opravdati inicijativu.

Predsednica ASNS Ranka Savić takođe smatra da bez prethodne analize ili dobre studije u Srbiji ne može da se uvede takav model rada.

Savićeva ipak podseća da je u staroj SFRJ bilo nekoliko fabrika koje su eksperimentalno uvele šestočasovno rano vreme, a rezultati su, ističe, bili odlični.

Takvo radno vreme bilo je uvedeno u oblasti drvne industrije i produktivnost je zbog toga povećana za skoro 30 odsto, a i radnici su bili zadovoljniji, kaže Savićeva.

Kraće radno vreme nosi brojne prednosti, smatra predsednica ASNS, a takav model rada imalo bi smisla uvesti naročito u oblastima u kojima postoji velika potreba za angažmanom radne snage, poput zdravstva.

Takođe, dodaje, i u oblastima poput građevine gde je fizičkom radniku teško da izdrži osmočasovno radno vreme.

„Ipak, ako skratite rano vreme za dva sata onda se nameće potreba da zapošljavate novu radnu snagu, pogotovo na primer, u zdravstvu“, objašnjava Savićeva i ukazuje na to da su zemlje u kojima je uvedeno radno vreme od šest sati imale benefite od toga.

S druge strane, mišljenja je da u Srbiji moraju da se prvo reše brojna pitanja u oblasti rada, pa tek onda da se razmišlja o ovakvim idejama.

„Važno je da se plate redovno isplaćuju, da od njih može pristojno da se živi, da se reši mobing na poslu, da se izborimo za to da nedelja bude neradan dan, da se poveća minimalna zarada... Prvo treba za to da se izborimo, pa onda da razmišljamo o onome što postoji u visokorazvijenim zemljama“, nabraja Savićeva.

Ipak, kao predsednik sindikata, podržala bi takvu ideju, ali bi u tom slučaju bilo važno da se sistem uredi tako da radnik dobije istu platu za šest sati rada kao i kad radi osam časova.

„Srbija je, ipak miljama daleko od toga“, ocenila je Ranka Savić.

Kompanija „Tojota“ je, dodaje, pre 14 godina uvela šestočasovno radno vreme što je dalo odlične rezultate u pogledu profita, a uticalo je i na povećano zadovoljstvo među radnicma.

„Na prvi pogled reč je o zalaganju za manje radnih časova, veću motivaciju radnika i njihovo zadovoljstvo. Na drugoj strani su stvarni interesi kapitalista da smanji troškove po radniku“, kaže Novakovićeva i podvlači da kraći radni dan znači i manju zaradu.

„To odmah poslodavcu donosi korist. Kraći radni dan ne obavezuje poslodavca da uposli nove radnike. Ni u Švedskoj se to nije isplatilo pa se od toga odustalo“, objašnjava Novakovićeva.

Za razliku od Švedske, u Srbiji se radno vreme određuje od slučaja do slučaja, ističe Nada Novaković i podseća da je „model“ da poslodavac formalno sklapa ugovor na osmočasovno radno vreme ali ga najčešće ne poštuje.

„Isto bi se desilo i sa kraćim radnim danom. Realna je situacija da se radnici maksimalno i na razne načine eksploatišu neplaćanjem prekovremenog, noćnog, smenskog i rada praznicima“, ukazuje Novakovićeva.

Prema njenim rečima, ideja o kraćem radnom vremenu u sadašnjim uslovima u Srbiji, u kojoj se, kako kaže, radnici neredovno plaćaju za radni dan koji često traje i 10 časova, posebno kod privatnika, samo pusti san.

Produktivnost rada, ukazuje, ne zavisi samo od dužine radnog vremena: „To je zabluda koju je demantovla i ekonomska nauka i praksa. Bitni su i tehnologija i uslovi u kojima se radi, organizacija rada i sve bitniji ljudski faktor. Nekada optimistička vizija o skraćenju radnog dana a porastu slobodnog vremena zbog uvođenja novih tehnoloških rešenja, pokazala se nerealnom“.

Novakovićeva smatra da bi sigurno u delatnostima u kojima su uslovi rada teški, na primer, u rudarstvu, dobro došlo skraćenje radnog dana.

„Na taj način sačuvalo bi se zdravlje radnika, a poboljšala njihova radna motivacija. Ovo bi imalo smisla samo u slučaju da se rudarima ne smanjuju ionako niske zarade“, zaključila je Novakovićeva.