Svetski prehrambeni sistem neodrživ, potrebne hitne promene

Kako bi se izbegla široko rasprostranjena glad i klimatska katastrofa, potrebna je radikalna promena u uzgajanju hrane, kao i njenoj potrošnji.

Globalni prehrambeni sistem nije više prihvatljiv, jer milijarde ljudi na planeti su ili gladne ili gojazne, a trenutni način i izbor onoga što se za prehrambene potrebe uzgaja vodi svet prema klimatskoj katastrofi, ističu stručnjaci iz 130 nacionalnih akademija nauka i umetnosti.

U izveštaju Međuakademijskog partnerstva (InterAcademy Partnership) ističe se da je potrebno uspostavljanje sistema koji svim ljudima na planeti obezbeđuje zdravu i pristupačnu ishranu, i koji je po okolinu održiv.

Pre svega, to zavisi od boljih metoda uzgajanja hrane, smanjivanja njene potrošnje u bogatim zemljama, kao i promeni razmišljanja ka tome da se hrana primarno vrednuje po svojoj hranljivosti, a ne po jeftinoći.

Izveštaj, koji je tri godine sastavljan i prošao brojne naučne provere, predstavlja najveće probleme i izazove, kao i rešenja.

Globalni prehrambeni sistem odgovoran je za trećinu celokupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte – više nego što saobraćaj, grejanje, osvetljenje i rashlađivanje prostorija zajedno generišu.

Zbog toga, globalno zagrevanje prouzrokuje izuzetnu štetu na proizvodnju hrane kroz ekstremne vremenske prilike, poput sve češćih poplava i suša širom sveta.

Osim toga, prehrambeni sistem ne uspeva da obezbedi dovoljno hrane za milijarde ljudi. Prema podacima UN, više od 820 miliona ljudi je prošle godine ostalo gladno, a trećina svetskog stanovništva nije unela dovoljno vitamina.

Istovremeno, 600 miliona ljudi je gojazno, a čak dve milijarde ima višak kilograma, što uzrokuje ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.

Da čitava situacija bude gora, više od milijardu tona hrane (trećina ukupne proizvodnje (!)) baci se svake godine.

„Poražavajuća statistika pokazuje da je globalni prehrambeni sistem pokvaren“, ističe Tim Benton sa Univerziteta u Lidsu, jedan od članova uređivačke grupe koja je sastavila izveštaj.

Prema njegovim rečima, cena štete po ljudsko zdravlje i okolinu je daleko veća nego profiti koji su ostvareni u prehrambenoj industriji.

„Kada pogledate iz perspektive zdravlja ljudi, stanja okoline ili klime, naš prehrambeni sistem je neodrživ. Stanje je veoma ozbiljno, imajući u vidu buduće izazove koji će doći sa povećanjem broja ljudi na planeti“, objašnjava britanski profesor.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво