Rada i „Lada“ – neobično prijateljstvo koje traje skoro 40 godina

Retko ko ih ne zapazi dok prolaze ulicama. Jedna Rada i jedna „Lada“ svoje drugarstvo započele su pre 36 godina. „Lada“ je stigla malo pre Rade, ali ju je verno čekala.

„Ja sam položila vožnju 2001. i do tada je automobil imao pređenih 38.000 kilometara. Znači ja kao beba sam se vozila pozadi, a od tog momenta do danas imamo zajedno pređenih 80.000 kilometara, odnosno ukupno 112.000 kilometara“, počinje svoju priču Radmila Jovanović.

Za skoro 40 godina nije se desilo da „Lada“ stane na putu. Rada kaže da manje kvarove sama popravlja, a kada zagusti tu je pomoć prijatelja.

„Ja sam morala da naučim, zato što mislim da i svaki vozač treba da zna osnove. Pre nego što sam počela da vozim 'Ladu', počela sam da je vozim na kanal da popravljam one elementarne stvari – zamena gume, osigurači. Onda već kad sam krenula da vozim tu je bila zamena filtera, goriva, pumpe, zamena motornog ulja, čak mi je jednom auspuh ispao morala sam da ga vezujem“, kaže Rada.

Rada trenutno radi na doktoratu, a „Lada“ joj pomaže čak i u tome. Najviše obilaze Srbiju, jer je tema doktorata Vinogradarski prostor Srbije i terenski rad. Na putevima im se svašta događalo, ali pamte samo one pozitivne doživljaje.

„Dešavalo se to kad dođem na benzinsku stanicu, mlađi pumpadžija je bio, i pitao me koje gorivo da sipa. Ja sam mislila da se šali, jer je to automobil iz osamdesetih godina prošlog veka. Čudno mi je bilo, jer su se tada proizvodili automobili mahom na benzinski pogon što se tiče lada, i ja onako u šali kažem da sipa korozin i on odgovori da to nemaju, a ja kažem nemate za ovakav avion?“, priseća se Rada.

Dokle god bude bila u voznom stanju, Rada planira da je vozi.

„Zadržaću je svakako za sebe. Niti planiram da je prodajem, niti da je dajem, što bi neko rekao, u staro gvožđe. Ona i ja imamo istoriju, imamo nešto zajedničko, ne može da se izdvoji kao drugi automobil. Sve druge mašine biće samo mašine, a ona je nešto, prosto od deteta je sa mnom, stasale smo zajedno od dece, a sada smo gospođe postale“, šaljivo kaže Rada.

Najdalja destinacija do koje su išle bila je Crna Gora. Sada Rada ipak štedi „Ladu“. U šali kaže da ako bi se usudile da sada pređu granicu, verovatno bi pravo sa nje otišle u muzej.