Izazov za koji se priprema ceo život

Jovica Spajić je rekao da je trka održana u Juti, u rezervatu Moab koji je prapostojbina Navaho Indijanaca.

Koliko je lepota bila izražena, bila je i surova – tokom dana temperature su iznosile i do 37 stepeni, dok su noću padale i do minus sedam na planini.

Jovica nije spavao 62 sata i 40 minuta. Kaže da je to kompleksan sport koji zahteva dugo planiranje i pripreme koje traju ceo život.

„Opasne su jer se ne suočavate samo sa dužinom, već i sa nespavanjem“, rekao je Jovica i istakao da je potrebno odlično poznavati svoje telo, znati kada i šta da jedete i pojete, šta da ponesete i obučete.

Jovica, za razliku od većine, iza sebe nije imao tim i tzv. pejsere. Ističe da mu je to bila dodatna motivacija.

„To su ljudi koji vas prate tokom trke i tokom noći, osvetljavaju vam put, ne morate da gledate markaciju, motivišu vas i hrabre“, objasnio je Jovica.

Svaka trka nosi svoje breme i lični pečat. Jovici je u pamćenju ostala trka na Himalajima, zbog temperaturnih oscilacija i nadmorske visine od preko 5.500 metara.

Da bi se istrčao ultramaraton potreban je cilj i motiv. „Bez pravog motiva ne bi moglo da se istraje. U Moabu je startovalo nas 250, a 30 do 40 odsto nisu završili – ne zbog povreda, nego motivacije i ideala“, rekao je Jovica.

Njemu je dovoljna motivacija zastava Srbije. „Velika privilegija je nositi zastavu svoje zemlje, biti iskonski ambasador. Motivacija je i to što su meni preci ostavili u amanet našu zemlju, narod, kulturu. Predstavljam SAJ, porodicu. Mnogo ljudi veruje u mene, to je motivacija“, rekao je Jovica.

Ultramaratoni ga očekuju i naredne godine. Očekuje da će trčati u januaru, sredinom godine i krajem 2019.