Neodoljivi zov mora koji sada preti sredozemnim biserima

Dubrovnik je jednu jaku oluju udaljen od poplave koja bi mogla da pokrije deset odsto srednjevekovnog grada, jedne od najlepših jadranskih i mediteranskih luka, koja je privukla svetsku pažnju kao mesto snimanja hit serije Igra prestola.

Ali Dubrovnik je samo jedno od 40 istorijskih mesta širom Sredozemnog mora, zajedno sa krivudavim kanalima Venecije i drevnom Kartaginom, kojima preti porast nivoa mora, navodi se u novom istraživanju objavljenom u časopisu Nejčer komjunikejšens (Nature Communications).

Glavna slabost ovih gradova je ista ona stvar koja je i dovela do njihovog procvata i zbog čega se smatraju biserima Sredozemnog mora – neodoljivi zov mora, navodi Vašington post.

„Sve se nalazi par kilometara od obale. To tako liči na klasičnu mediteransku istoriju“, kaže Džozef Mening, profesor antičke istorije na Jejl univerzitetu.

Lena Rajman sa nemačkog univerziteta u Kilu kaže da je ostala iznenađena zaključcima istraživanja, zbog broja gradova kojima prete poplave, jake oluje i erozija tla.

„Neprocenjivo je to što ćemo izgubiti ako ne zaštitimo ova mesta. To je naše nasleđe, tragovi naše civilizacije. Tako nešto ne može u novcu da se izrazi. To je više etičko i moralno pitanje. Nećemo moći da ih zamenimo kada ih izgubimo“, ističe Rajman.

Studija je koristila Uneskove podatke i upoređivala sa projektovanim rastom nivoa mora. Utvrđeno je da od 49 spomenika kulture na listi UN, 37 je u opasnosti od, takozvanih, „stogodišnjih oluja“.

Venecija je svakako prva koja pada na pamet, zbog svoje duge istorije borbe sa morem, ali se na listi nalaze biseri poput Ravene i Akvileje, koji u sebi imaju brojne spomenike.

Primera radi, ispod Akvileje se nalazi drevni grad koji još nije iskopan i kao takav predstavlja najveću arheološku riznicu svoje vrste.

Za Džozefa Meninga sa „Jejla“ podizanje rastući nivo mora mogao bi da bude sledeći veliki „uništavač" ljudskog kulturnog nasleđa, nakon velikog uništavanja spomenika u sukobima u Siriji, Iraku, Egiptu i drugim zemljama.

Najveći broj ugroženih mesta nalazi se u današnjoj Italiji, ali i u Hrvatskoj, Grčkoj, Tunisu i drugim zemljama. Sa protokom vremena i bez preduzimanja mera, rizik će se samo povećavati.