Šta bi Beograd mogao da „prepiše“ od Beča, najboljeg grada za život na svetu

Svaki drugi Bečlija nije rođen u Beču. A da to nikome ne smeta, potvrđuje Una posle pet godina iskustva.

„Sa dve prosečne plate, dvoje u kući mogu da žive sasvim pristojno i da uštede. Znam da je minimalna plata od 1.100 do 1.200 evra, plus, da ne zaboravimo 13. i 14. platu koju obavezno imate“, ističe Una Mrvoš Bošković.

Posle Srba u Beču su najbrojniji Turci, Nemci i Poljaci.

„Ja sama pre tri godine došla iz Nemačke i ostala. Ovo je za mene najbolje mesto za život i rad i ništa ne bih menjala“, tvrdi jedna Bečlijka.

„Ovde imas sve što ti treba, mnogo zelenila, muzeje, pozorišta, svuda su igrališta, dobre su škole i obdaništa. I veoma je bezbedno“, naglašava druga.

Utisak stanovnika potvrđuju i istraživači, kažu – Beč je najbolji grad za život, a prvo merilo je bezbednost.

„Sigurnost je u nadležnosti države, da policija i sudovi dobro funkcionišu, da se prekršaji i zločini uredno procesuiraju, tj. da se kriminalci i zločinci zatvaraju... Tako da sada imamo lepu situaciju da broj delikata u Beču opada“, kaže dr Helmut Nauman iz Privredne komore Beča.

Javni prevoz je ono na šta su Bečlije ponosne, a posetioci se najlakše naviknu na metro.

Bečki metro ima pet linija ukupne dužine 70 km, vozovi idu na svakih 3-3,5 minuta.

„Decenijama gradimo i razvijamo metro, a tu su i autobusi i tramvaji. Veoma je važno imati dobar javni prevoz jer to olakšava život, posebno za oko 200 hiljada ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Beč. U poređenju s Evropom, imamo najviše kilometara pređenih metroom“, objašnjava Peter Hanke, gradski menadžer za finansije.

Beč je lider i po broju stanova u vlasništvu grada. Takvih je čak 70 odsto i daje ih povoljno u zakup.

Ono o čemu Bečlije uopšte ne moraju da brinu, jeste da li će za njihove mališane biti mesta u vrtićima, za svako dete od rođenja do polaska u školu obezbeđeno je mesto i to u gradskim vrtićima, apsolutno besplatno, a i u privatnim najveći deo cene plaća grad.

Gradska voda je ponos Bečlija, a što manje automobila i više pešačenja, uz čuvanje zelenila, njihov su stil života. Tako su i najveću trgovinsku ulicu pretvorili u pešačku zonu.