Iz inata i zasićenja promenili život, a sada su ponosni na postignuto

On je arhitekta, a ona menadžer. Pre dve godine pokrenuli su porodični posao izrade 3D modlica, a ovo što sada rade zove se testiranje proizvoda.

„Posao sa modlicama je došao iznenada, s obzirom da smo videli 3D štampače da postoje i da polako dolaze kod nas na tržište. Kada sam malo pogledao neka objašnjenja, osetio sam da mogu da ih pokrenem“, kaže Petar Carević.

Kao arhitekti koji se bavio dizajnom enterijera i nameštaja proces projektovanja modlica bio je lakši deo posla. Teži je svakako rad sa 3D štampačem.

„Stvari koje sam znao su crtački programi. Tu mi je arhitektura dosta pomogla. Ipak, oko kodova i pripreme štampača bilo je problema. Sećam se da sam bebu napolju ljuljkao i ujedno čitao skripte koje sam štampao i onda smišljao kako ću to sve odraditi“, navodi Petar.

Zasićenje prethodnim poslom bila je jedna od stvari koja ih je uvukla u novi biznis. Više vremena za igru sa sinom bio je dodatni motiv.

„Kada sam čula za tu njegovu ideju meni je to bilo fenomenalno zato što volim da stvaram, kao i on. Tako da sam htela da vidim šta je to zamislio“, priseća se Marina.

Sa iskustvom organizacije venčanja i devojačkih večeri Marina je bila spremna da supruga podrži u delu koji se tiče marketinga.

„Znala sam sve korake kako da krenemo. Jako brzo se desio taj odziv. Naravno i zbog toga što modlice niko drugi nije pravio na našem tržištu, a bila je velika potreba za njima. Jednostavno, ima mnogo žena koje se bave izradom kolača što smo mi znali“, ističe Marina.

Ali njihove modle nisu predviđene samo za kolače. Kažu da mogu biti korisne i za oblikovanje sapuna, gline i drugih mekših materijala. Kao što i Petrov arhitektonski sto nije samo predviđen za izradu crteža.

Iako je godinama taj sto bio Petrovo radno mesto, danas je uspomena, ali je dobio i drugu namenu.

„Danas je koristan da na njemu spakujem modlice, evo baš sada ih pakujem i nosim u poštu da pošaljem“, dodaje Petar.

Od početka do kraja njih dvoje sve sami rade. Kada na pošti predaju paket Petar i Marina često vole da slobodno vreme provedu u šetnji sa trogodišnjim sinom Aleksandrom, koji ovoga puta nije bio raspoložen za snimanje. Ipak ni tada njihove ideje ne miruju. Priznaju da im je često teško da razdvoje poslovno i privatno.

„Jako nam prija i da slobodno vreme koristimo za razradu ideja, a opet i lepo se uklapamo u onom delu da neke stvari koje on ne voli, poput papirologije, faktura, računa, ja odrađujem“, kaže Marina.

Teže je, kažu, bilo uklopiti se u reakcije okoline kada su im izložili ideje o poslu koji planiraju da pokrenu.

„Najupečatljivije mi je bilo kada smo se na selu svi našli. Čitava familija, a brat došao iz Brazila sa ženom. Ja sam te modlice doneo istresao ih iz kese na sto i tačno sam propratio jako lepu reakciju i video sam da to ima smisla, ali sam onda u nekom trenutku osetio i sumnju kroz priču o tome da li mi to možemo i da li treba u tako nešto sebe da ubacujemo. Mogu da kažem da smo to počeli iz nekog inata“, navodi Petar.

Inat, zasićenje, želja za novim. Da bi pokrenuli posao bilo im je potrebno nešto više od hiljadu evra. Jasno je da je vredelo, jer porodica danas živi isključivo od ovog posla.

Osim toga, svojim entuzijazmom zarazili su i najmlađe pa tako sa njima organizuju kreativne radionice. Za njihovog sina modlice su odavno igračke. Samo što ih on testira van kuhinje.